odvratni smo. mhm, super, slavimo. samo neka nam se rodi novi ili bar stari spasitelj.spasitelja nikad dosta. a nije nas briga sto smo ga ubili kao psa...i gore od toga. nije nas briga sto nam nije poslo za rukom da razumemo bilo sta od onoga sto je pokusao da objasni. ne, nije nas briga.flertovacemo malo sa bogom ovih dana, praznik je...valja se. nije nas briga sto smo se do juce vredjali, tukli I ko zna sta jos, sto da sutra izbije gradjanski rat, ovakvi kakvi jesmo, izginuli bi za jedan sat.svi do jednog. a danas, danas smo bogobojazljivi, smerni, fini i umiljati. ima dana u godini kad mozemo da se umirimo.da se navodno postujemo.zato sto se bojimo. zato sto smo jadni.eto zato. danas cemo da bacamo petarde i pucamo iz pistolja. danas cemo da jedemo prase u cast isusovog rodjenja. a to sto se napatio onoliko, to cemo nekako da zaboravimo.necemo razmisljati o mesu koje mu je otpadalo sa kostiju dok su ga sibali kao zver. ne, ne....najescemo se mesa.mi sto verujemo u ljubav i dobrotu. mi sto ljubimo bliznjeg svog. kao samog sebe. ako za boga znamo, a ne znamo, pametnije bi nam bilo da cutimo. da se ne razmecemo velikim recima a da nam dela budu bedna.nedostojna vere u koju se zaklinjemo. jadan isus hrist. ako vidi odnekud, mora biti da na ovu stranu ne okrece glavu. nije valjda lud. jednom je umro u mukama.drugi put bi bilo previse.

Ona ima zivot.
Svaki dan ga prenosi na krivim stiklama pored zida na kome je na brzinu ispisan grafit.Brzo,da ih ne uhvate napisali su SHTAYGA.
Njoj taj grafit dobro stoji.Spaljena plava kosa na vetru pravi cudne oblike...i vidi se izrastak boje crnog,mrtvog misa.Usta su joj uvek namazana karminom roze boje.Oko struka ima kais.Tanak.Bezvezan.Isti takav je nosila zena koja mi je predavala istoriju u osnovnoj skoli.A davno to bese.Ni tada nije bio moderan. Ipak..ona ga ponosno nosi.Ne da bi joj drzao pantalone..nego kao modni detalj.Ne nosi pantalone.Uvek ima na sebi uzasne boje i dezene.Tasne su joj plasticne....satro damske. Mozda ima oko cetrdeset godina.Izgleda starije. Oci su joj plave.Pogled ukocen...kao da je na ivici ludila.....ludila od neke tuge koje se vise i ne seca.
Ona ima i osmeh.
A taj je osmeh bolno gledati.Lici na bolan grc. Ponekad se smeje glasno.Da je ne gledas...mogao bi da se uplasis.To nije smeh....to su krici vise puta ranjavane zivotinje. Ona ima i sina.Decak deluje kao da ne postoji.Oca niko ne zna.
Danima ona obilazi jedne zlatne sandale.Te odvratne sandale je osmislio covek sa evidentnim nedostatkom ukusa i kreativnosti.Zapravo,zene koje nose takvu obucu su njegov tip.Degutantne.Ali to je vec druga prica.
Dakle,ona ih obilazi…obuva,izuva,ponovo obuva,opet izuva..i tako danima.Dopadaju joj se. Te sandale ne kostaju mnogo.Ipak,nisu dovoljno jeftine da bi mogla da ih kupi. U opis tvog radnog mesta spada i konstantno laganje.Imas "pricu" za svaki komad obuce...naravno lepu pricu. I tako, dok se ona odusevljava a ti besomucno lazes,primetis joj na tren u ocima senku.Kratko traje taj prizor.Pomislis da ti se ucinilo.A onda je vidis opet.Tuzna je....jebote,uzasno je tuzna.Znas da hoce nesto da ti saopsti...cekas....vidis da je negde u dubini duse sramota.A sandale joj se tako dopadaju.Po ko zna koji put odlazi....da bi se vratila. Napravila je plan.A posto ste posle tolikih dolazaka i odlazaka vec postale "drugarice", osmelice se da te zamoli da joj ih sacuvas.Jer ona ima "gospodina" koji ce finansirati tu kupovinu.Samo to mora malo da se "odradi".Dok to govori u ocima joj ponovo vidis onu senku....i u njoj prizor.....jedan od one nazovi gospode i njena roze karminom namazana usta....dok sin vozi biciklu.Za to vreme ona i dalje govori.Pokusava sve to da preinaci i da izgleda veselo.Kao nije joj nista....kao zene smo,kao razumemo se,kao vesta je...kao on je voli.A voli I ona njega…kao. U tvom pogledu trazi odobravanje...onom senkom u ocima iznudjuje zensku solidarnost.Iza nje vidis onaj grafit SHTAYGA.Ne smes da je ostavis dugo u tom stanju.
Klimnes glavom u znak odobravanja i stisnute dlanove gurnes u dzepove pantalona.U dubini duse zna da je foliras...ipak zahvalno te gleda…kao pas.
Za sat vremena se vraca sa jednom crvenom novcanicom u ruci.I konacno ih kupuje.Pogleda te jos jednom sa dubokom zahvalnoscu.I ponovo vidis senku.
Sandale kostaju 990 dinara.Vratis joj 10.
Moras da popijes casu vode da lakse progutas takvo postojanje.Moras da sednes i zapalis cigaretu.Ona je otisla u sandalama na kojim ce do coska vec iskriviti stikle.
Tu gde je ona stajala..nema vise nicega....a na zidu jos uvek stoji nevesto u brzini ispisan grafit.
SHTAYGA

Imate li brojeva?
Sto pitate....sprovodite neku anketu?
Ne...htela bih da probam.
Koji Vam broj treba?
39
......
To mi reci jebote....odmah!
Zivot je tako kratak.

Dakle.....umorih se!