Neposredno posle gazdine smrti pocele su da rastu tenzije u preduzecu "Jugoexpres", naime svaki vozac imao je svoj plan razvoja preduzeca i red voznje tako da su resili da svako krene na svoju stranu. Preduzece je privatizovano i podeljeno na 6 delova a najveci deo putnika opredelio se za najiskusnijeg vozaca, Jugomira, uz njega su se osecali sigurno a on je tvrdio da pored njega niko ne sme da ih bije. Njemu je kao najblizem gazdinom rodjaku pripao i najveci autobus, koga je on samouvereno povezao prema istoku. Iako su se na istoku gomilali tamni oblaci uporni Jugomir je svoje putnike vozio u bolje sutra. Morali su da se naviknu na rupe na putu, na nestasicu goriva, cak su par puta morali i da guraju autobus, ali je sve to bilo u visem cilju. Par onih kojima se ovo putovanje nije dopalo napustili su autobus ili se povukli u zadnji deo da smisle sta dalje. Sve je bi bilo kao u utopiji da sacica putnika sa belim kapicama nije zahtevala svoj autobus. Nije islo da celo putovanje propadne zbog nekolicine pa je Jugomir poslao svoje najbolje ljude da srede stanje. Medjutim nezadovoljni putnici su pozvali policiju koja je vozacu i putnicima podelila po par vaspitnih samara. Posle ovoga se situacija iz korena promenila, sve vise putnika je zelelo da promeni pravac kretanja ali i vozaca. Posle vise neuspelih pokusaja trud se konacno isplatio, novi vozac Zucko je ostro okrenuo bus i krenu ka zapadu. Valjalo je proci ponovo preko onih istih rupa ali je sada bilo vredno cilja. Pod zuckovim tempom autobus je naizgled nezadrzivo jurio na zapad. A onda je neocekivana Zuckova smrt sve poremetila oni najblizi su zgrabili volan i poceli da se otimaju za njega. Vozili su cas levo casa desno, silazili sa puta i prelazili preko rupa ali su i dalje jurili ka zapadu. I usred te jurnjave iz suprotnog pravca je naisao plavi kamion. Za kocenje je bilo prekasno.......

Verovatno ste se u poslednjih mesec ili dva zapitali zasto nam se drzava smanjila za jos novih 13%, e pa razlog za ovu i sve prethodne secesije mozemo da nadjemo u 100 godina dugoj besciljnoj nacionalnoj politici srpskog naroda. Od famozne 1918 i jos famoznije Krfske dekleracije kojom smo utrli put stvaranju Hrvatske i Slovenacke drzave pa preko bratimljenja sa onim istim ustasama koje su milione srba obrisale sa lica zemlje stigli smo u devedesete kada je trbalo naplatiti racune (koji su se vala nagomilali) za 70 god zajednickog zivota pa su Srbi od toplog bratskog naroda odjednom postali ljudozderi koji mrze ceo svet i naravno opet pogresili. Umesto Velike Srbije dobili su zauske od celog sveta a za nauk ostalima i kaznu srbima Srbija je ostala u okvirima milih nam AVNOJ-skih granica sa mogucnoscu dalje secesije ukolko bude neophodno. Danas srbi srljaju u novo pomirenje sa starim komsijama i sa celim svetom, preci ce ponovo preko leseva, preko otete zemlje, ponovo ce se grliti i bratimiti sa ustasama dok jednog dana opet......