Prošlo je deset godina od bombardovanja. Sećam se noći kada je sve počelo. Bio sam osmi razred osnovne škole, i sutradan sam trebao da imam kontrolni iz hemije. Sećam se kako su ulazna vrata na kući lupala pod naletima vazduha I zvuka . Sećam se da sam bio uplašen. Sutradan smo otišli u školu, razredna nam je rekla da će dan, dva to da traje. Čak nam je tražila pare za ratu za ekskurziju na koju smo trebali da idemo. Međutim, nije trajalo dan, dva već mnogo duže. Sreća je bila da sam imao baku I deku na selu, pa sam mogao da odem tamo. Tamo je bilo mnogo lakše boraviti nego u gradu. Nisu se čule sirene, što je dosta olakšavalo. “Samo” su se po danu čuli avioni, a kada padne noć svetleli su projektili koje je ispaljivala protiv vazdušna odbrana, i odzvanjale eksplozije. Šta reći na to da je od strane napadača ova akcije nazvana “Milosrdni anđeo“, ima li većeg cinizma od ovoga? Sam podatak da je u ratu poginulo 2,5 puta više civila nego vojnika dovoljno govori o samoj prirodi tog rata I o tome kako ga je napadač vodio. Nije lep osećaj podsećati se ružnih događaja.Ipak,osećao sam potrebu da podsetim sebe, a i druge. Nedužne žrtve zaslužuju da ih se setimo.

Postoje neke stvari koje ne mogu da razumem.

Nedavno, kada sam putovao autobusom u međugradskom saobraćaju, podsetih se jedne od tih stvari. Radi se naime o sledećem: nikako ne mogu da razumem zašto ljudi koji su zaposleni u policiji ne moraju da plate kartu kada se voze autobusom u madjugradskom saobraćaju? Dovoljno je samo da pokažu svoju legitimaciju (značku) i uživaju u svojoj besplatnoj vožnji. Koliko znam oni rade za platu i po logici stvari, kao i svi ostali ljudi, trebalo bi kada negde putuju autobusom plate kartu do svoje putne destinacije.

Razmišljajući o ovom fenomenu došao sam do jednog “logičnog“ objašnjenja: Policija je dala ponudu firmama koje se bave autobuskim prevozom, da ne zaustavlja njihove autobuse i s toga im ne naplaćuje kazne, a prevoznici su dužni da kao protiv uslugu besplatno prevoze zaposlene u policiji. Prevoznici su se malo mislili, i zaključili da im se isplati. I kada malo bolje razmilsim, godinama se vozim autobusom u medjugradskom saoblaćaju, i ne sećam se da je policija nekada zaustavila autobus kojim sam se vozio. Da li je to samo slučajnost? :-)))

Skoro svaki dan koristim Ipod koji mi je poklonio nadlanu.com. Oni su ucinili jednu lukavu stvar, a to je, da su na Ipod-u odstampali naziv svog sajta. I tako, svaki put kada uzmem dotcini uredjaj u ruke , crvenim slovima odstampani naziv me podseti ko mi je to poklonio. U isto vreme, sugerise mi i da bih mogao da posetim blog stranu sajta da vidim ima li nekih desavanja.

Danas sam imao zelju da nesto napisem na svom blogu. Nemam neku specijalnu ideju o cemu bih pisao, pa bi mozda najbolje bilo da pisem o nekom dogadjaju koji mi je najsveziji. Juce sam odlgedao jedan film koji mi se veoma svideo i svakako preporucujem i Vama da pogledate. Bas je onakav kakve ja filmove volim, malo "tezi", smesten u proslost...Radnja se odvija u 20-im godinama proslog veka u Los Andjelesu. Reziser je Klint Istvud . U glavnoj ulozi je Angelina Jolie, i slobodno mogu da kazem da je, ako bih ja ocenjivao (iako nisam neki njen fan), za svoju glumu u ovom filmi zasluzila 10-ku. Pre svega da napomenem da je film zasnovan na istinitoj prici. Vec na samom pocetku, desava se jedan negativan dogadjaj, koji na gledaoca utice da se oseca tuzno, zao Vam je sto se to desilo... Dalje, kroz ceo film, gospodja Kolins ( Angelina Jolie) se bori sa nepravdom, bori se protiv ljudi koji silom pokusavaju da ostvare svoje ciljeve. Koji su na sve spremni. Zele da Vas ubede u nesto, za sta vi sigurno znate da nije istina. Glavna junakinja je uporna, i jaka, u svojoj borbi. Ali bitno je da kroz ceo film provejava nada. Dok gledate, stalno se nadate, nada Vas nikako ne napusta, ni do poslednjeg trenutka filma, ni posle... Naravno, necu Vam otkriti radnju filma, za vase dobro, da bi vam bilo zanimljivije kada budete gledali film. Necu Vam otkriti nijedan detalj. Prosto, samo cu Vam preporuciti da ovaj film odlgedate. I za kraj samo cu Vam reci da se film zove CHANGELING.

Bar cetiri razloga da u utorak budete srecni i optimisticni:

1. jos jedan docek nove godine
2. gas krece iz Rusije
3. temperatura ce biti 0 a mozda predje i u plus
4. dinar ce ojacati za dva dinara prema evru
malo li je razloga za dobro raspolozenje :-)))

+ nastavite niz...

Svima zelim srecnu novu 2009-u godinu!
Zelim Vam sve najbolje u novoj godini,
pre svega dobro zdravlje,
i da Vam se ostvari barem onoliko planova, snova i zelja koliko ce vam biti dovoljno da budete srecni!