kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo... raspetljah se i ja... tralalalalalala... jeah... i šta reći nakon svega... paaa.. nešto jednostavno... u jednom dahu... nešto kao: UUUHHHHHH... eto... nešto u jednom potezu... kao na slici...

a vi... kako ste?

dan i noć se smenjuju... čaša do pola prazna od pola je puna... nekoga nema... a kao da je tu... neko je tu... a nikad ga nema... večita promenljivost sudbine... smeh.. smeh... smeh.. do suza... ako prestanem da se smejem ostaće samo suze... ništa nije samo crno... ni samo belo...

iskreno... čitav dan sam sredjivala kuću i slušala muziku.. da budem baš, baš iskrena nisam slušala muziku tek tako... reših da promenim melodiju na telefonu.. rolling stones – paint it black... nekom drugom... boljom.. a bolje nema... a ovu je obradio keba.. i pre bih sada stavila kebinu verziju nego da ostavim ovu.. foliram se... nije to toliko bitno .... bitno je da radim bilo šta drugo osim onoga što bi trebalo da završim što pre... ali ne ide mi... imam neki penelopa sindrom.. danju napisano noću brišem... i zapetljala sam se... a vreme teče... a taj rad o najvećoj od svih izdaja u istoriji civilizacije čeka... i čekao je ... i niko ga nije uradio umesto mene... i moram sama... a ne da mi da se izrazim do kraja... da kažem sve što mislim... a mislim da ne postoji presudna razlika izmedju „božanski shvaćene ideje“ i „ideološki shvaćenog boga“... i cupkam u mestu misleći na Judu iz Kariota... i sve radim osim toga... i danju napisano noću brišem... i slušam muziku... I wanna see it painted, painted, painted, painted black.... yeah!

...riječi su isto kao i gomile ljudi
nije nužno znati za sve
odaberi za sebe samo one prave

volim te...

pre godinu dana smo se upoznali... meni tada i nije bilo do priče... ali njemu to nije smetalo... pričao je sam sa sobom... i... da vidite... baš to mi se i dopalo... jer... nešto postaje savršeno samo onda kad ne žudi ni za čim... pa ni za sagovornikom...

kažu da indijanci imaju neki ples za prizivanje kiše... ako medju blogerima ima indijanaca molim da mi kažu korake... plesala bih...