Pošto čvrsto reših da se ženim, bila je potpuno razumljiva i želja mojih roditelja da upoznaju roditelje buduće snajke. Kontaktirali su ih telefonom. Budući prijatelji su se, kao sto je i red, najavili dva dana ranije. Dovoljno da se obave pripreme.
Važno je bilo ostaviti utisak na tri polja:

1. estetski utisak
2. intelektualni utisak
3. finansijski utisak

Radovi su počeli u nedelju uveče. Iz dnevne sobe izbačen je televizor marke "kamakraun", ekran 37 cm, i od komšija pozajmljen "sony", ekran 72 cm. Moja mama je od ujne pozajmila bisernu ogrlicu (doneo ujak iz Nigerije, gde je gradio mostove) i tri prstena od belog zlata (doneo ujak iz Zimbabvea, gde je gradio brane). Obukla je svečani kombinezon koji je kupila u Istočnoj Nemačkoj 1987. Potpuno demode, ali veselih boja. Da ne pomisle prijatelji da je depresivna osoba. Sklonjene sve stvari koje su propale, tepisi i izbledeli abažuri noćnih lampi. Korpa za voće (nakon nekoliko godina) bila je oslobođena veštackih banana i jabuka, i napunjena pravim jabukama i bananama, a kupljen je i limun - to ekskluzivno voće sa južne hemisfere. Moja mama me je naučila da voće ne treba jesti mnogo često, jer izaziva hiper-vitaminozu i bubuljice. Kupljeni su osveživači za wc.

Uparadio se i moj otac. Od prijatelja je pozajmio kopiju "seiko" sata, promenio potkošulju nakon pet, a okupao se nakon deset dana. Oprao je zube. Mama se naljutila na njega, jer prljavštinu koju je za sobom ostavio u kadi nije mogla oprati običnim vimom, pa je morala pozajmiti specijalni - američki - kojim se peru prekookeanski brodovi. Nakon pranja zuba, otekle su mu usne, jer je koža reagovala na prisustvo strane supstance kao što su fluor i soda bikarbona. Obukao je crno odelo koje je nosio na mom krštenju, plus braon čarape, plus crne mokasine, plus braon kravata. Na šaku stavio (odmah do burme) pozlaćeni prsten-pečat sa četiri S. Nije hteo da stavi dezodorans, jer samo pederi mirišu.

Frižider napunjen do vrha. Na zid dnevne sobe okačena fotografija cele porodice, svi nasmejani i srećni. Sa polica sklonjeno kinesko veštačko cveće u kineskim plastičnim vazama u špajz, a od komšija doneto nekoliko kompleta knjiga: Tolstoj, Solohov, Dostojevski, Andrić, Selimović, Dučić, Desanka Maksimović, Momo Kapor. A da se vidi da smo zdrava porodica, svoje mesto našli su Rika Zarai, Barbara De Andjelis, Artur Džanov. Na stočiću pored kreveta, nehajno bačene misli Šopenhauera, Ničea i Prusta. Sve oko 500 listova. Iz dnevne sobe sklonjena tatina diploma sa "slaninijade 1998.", osvojena za najbrže pojedenu kobasicu obima 12 cm i dužine 38 cm, tešku 200 grama. Pojeo ju je za 7 sekundi.

Pored kasetofona poslagane komšiničine kasete: Pavaroti, Debisi (u izvođenju mladog Norvežanina Olafa Gunarsona), Klajderman, Stefan Milenković. U špajz su sklonjene kasete: Nada Obrić, Beki Bekić, Novica Urošević - ujka Nole, Lepa Brena. A za kraj prijatne večeri pripremljen album sa fotografijama naše kuće, na našem placu, blizu naše njive. Fotografije su pravljene iz takvog ugla da kuća izgleda kao da ima 120, a ne 40 kvadrata, a dvorište i njiva iza njega izgledaju kao dva fudbalska terena, a veličine su odbojkaškog. Naš kućni pas-mešanac, Milutin, poslat je na selo, a od komšija pozajmljena persijska mačka i egzotični kanarinac ogromnog kljuna i neprirodno buljavih očiju.

I zaista bi mi obezbedili svadbu, da prijatelji nisu otkazali posetu, prasila im se ljubimica, inače šampion sela u kilaži. Nije važno, neki drugi put.

P.S. Mene je nasmejalo, možda će i vama veselije početi radna nedelja :-)

Ne volim da letim avionom. Kada baš moram, od onih sam koji aplauzom časte pilota nakon sletanja :-) Većim delom iz tog razloga poslednjih godina obilazim obalu Grčke, ili, kao ovaj put, ostrvo do kojeg se lako može i trajektom.

Planirajući maršutu, iznenadio sam se da je Tasos zanemarljivo udaljeniji od recimo Pefkohorija na "prvom prstu" ili Neos Marmarasa na "drugom prstu". Trik je u autoputu koji se odvaja severno od Soluna ka Kavali koja je prekoputa Tasosa, pa dakle nije potrebno silaziti do korena prstiju Halkidikija. Recimo da se noćnom vožnjom, sa polaskom iz Beograda oko 23h i bez gužvi na putu i granicama u to doba, do trajekta u Kalamakiju udaljenog oko 850km, stiže za manje od 9 sati vrlo lagane vožnje do maksimalno 120km/h. Postoji i trejekt iz Kavale koji vozi sat ipo, ali ja ipak preporučujem polusatni iz Kalamakija, malo iza Kavale na istok.

Samo ostrvo je oko 90km u obimu, bar magistralnim putem koji vodi kroz sva obalska mesta. To nije mnogo i jedan aktivan dan je dovoljan da se obiđe skoro sve bitno. Smeštaj je izbor svakoga prema nahođenju i mogućnostima, pa to neću komentarisati, ali zastupljeno je naravno sve od privatnih soba do solidno luksuznih hotela. Tasos je dovoljno velik da ima svakavih plaža, a opet mali da se do većine može relativno brzo stići. Savet je da sami obidjete pun krug i izaberete, a nama se recimo svidela Paradise na istočnoj obali.

Od lokacija koje bi trebalo posetiti su manastiri Sv Arhangela takođe na istočnoj obali mora, kao i Sv Pantelejmona visoko u brdima na zapadu. Kažu da je najbolja jagnjetina i jaretina u mestu Teologos u brdima idući na sever od južnog primorskog mesta Potos (za jaretinu mogu da potvrdim:-)), a lepo mestašce sa velikim platamonima sa udubljenim srcima, trgom, klasičnim uličicama, bogatom crkvom, izvorima vode i takođe dobrim ražnjem je i Panagia u severozapadnom delu ostrva.

Tasos je planinsko, uglavnom zeleno ostrvo, sa vrhovima i preko hiljadu metara. Pre turizma tu su dominirali maslinici i stada ovaca i koza, a svega toga ima i dan danas. Putna mreža je solidna, kako asfaltna, tako i makadamska po unutrašnjosti ostrva, pa ljubitelji planinskih bicikala, kros motora ili terenaca, takodje mogu uživati i u "kontinentalnoj" zabavi.

Pričali su nam pre polaska i o rojevima komaraca, opremili smo se svim oružjima, ali srećom prvih 10 dana septembra nismo videli nijednog. Pričali su nam i da su uveče džemperi obavezni, ali, srećom po mene koji sam isti zaboravio da spakujem, mi ni oblak nismo videli :-) Ove dve tvrdnje dakle opovrgavam kao nešto što je zicer na Tasosu. Nije :-)

Eto, ovo leto je prošlo, ali ako neko već sada u načelu razmišlja gde bi mogao dogodine, možda mu pomogne kako izgleda Tasos očima jednog turiste. Sigurno imaš još zanimljivih mesta i detalja, ali ja ipak nisam profi vodič :-)

Ne baš „a long time ago“, ali ipak ima tome par godina, nastao je Nadlanu Blog. Muvalo se po njemu u međuvremenu mnogo likova/nikova, uglavnom interesantnih i zabavnih. Najlošiji deo „ekipe“ bilo je uredništvo Bloga koje se ravnodušno odnosilo prema svim molbama blogera, čak često povlačeći potpuno pogrešne poteze koji su bukvalno oterali i najupornije (izuzimam par nikova koji se, vidim, još ponekad promuvaju, valjda zbog potrebe pražnjenja kroz tastaturu, ili spisateljske vežbe :-)).

Da ne grešim dušu, mnogi su odlazili i iz drugih razloga, ali su dolazili novi.

Ipak, ne može se nekome posle dugog blogovanja onemogućiti da priđe svim svojim dotadašnjim postovima i terati ga da se prijavljuje pod novim nikom, sa drugačijim načinom logovanja i na novom „praznom papiru“. A upravo to se desilo mnogim starim, redovnim blogerima zahvaljujući samo jednoj od mnogih brljotina uredništva bloga.

I dok je nekada broj postova objavljivanih svakodnevno prelazio 20-ak, koliko ih je tada moglo stati na naslovnu stranu bloga, danas i pored ove (pogrešne) novine o celim postovima na naslovnoj (uz povremene zloupotrebe kilometarskim naslovima), često nema ni po dva posta koja nose isti datum. Dok je nekada kroz čat-druženje bilo i po nekoliko stotina, a par puta i preko hiljadu komentara na jednom postu, sada je praksa da pisac posta sam sebe komentariše x puta. I to kako? Nekakvim bezveznim copy/paste rabotama. Jadno.

Prošlo je dosta meseci od kada je ovaj blog na najnižem nivou od kada je nastao. Verujem da oni koji su nekada bili redovni sve ređe svraćaju, ili su čak skroz digli ruke. Ja sam u „prvoj“ kategoriji, svratio sam (doduše posle skoro nepunih godinu dana) i vrlo brzo sagledao situaciju. Toliko se ustvari sadržajno malo deševalo, objavljivalo, da i ne treba mnogo vremena za ceo godišnji opus.

Pokušaću da iznesem i nekakav zaključak, lako je samo konstatovati i kritikovati :-) Dakle, a to je samo moje mišljenje :-), bez srži redovnih blogera (pri čemu to nisu uvek bili isti ljudi, jer su neki odlazili, drugi dolazili) nema ni okupljanja većeg broja blogera. Ali, ako je „kafana“ prazna, niko u nju neće ni sesti.

Eh da, pre dve godine sam postavio prvi post i to je jedini razlog zašto se upravo sada oglašavam:
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,697,blogentryID,2605.html

A evo i nekih mojih postova koji su se ticali Nadalnu bloga (to mi je ipak današnja tema):
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,697,blogentryID,7291.html (iPod)
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,697,blogentryID,10358.html (iPod ponovo)
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,697,blogentryID,13994.html (logovanje mailom)
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,697,blogentryID,14889.html (dobro jutro blogeri)
http://www.nadlanu.com/Blogs/BlogViewEntry,blogcategoryID,2,blogID,697,blogentryID,15734.html (mlohava ćuna)

P.S. Ne verujem da će ovaj post videti mnogo ljudi, jer ko više svraća? A i leto je :-) A i počinje vikend :-) A i Olimpijada je :-) Ali nema veze, samo je danas 15. avgust, pa eto i posta :-) Ja ću još par dana posmatrati šta će se dešavati, pa onda opet ko zna kada. Ako blog zaživi jednog dana, eto i mene, što da ne :-) Ali da se borim sa vetrenjačama, jok. Želim da mi poseta ovoj adresi bude u najvećoj meri zabavna, kao nekada. Na manje ne pristajem :-)

Ne volim kada neko zatvara komentare. Danas sam opet naleteo na jedan takav post, evo izvoda...

Elem, do dana kada sam sasvim slučajno pogledao epizodu domaće kvazidokumentarne sapunice "48 sati svadba",…

… A sve se ovo dešava u trenutku kada je g. Tijanić pokušao da skine s programa nedotupavna blebetanja naših narodnih poslanika, koji su važniji od školskog programa…

… Blago nama dok nam javnu savest štite političari iz senke, u želji da se osvete Tijaniću jer je hteo da srpski etar oslobodi od njihovog verbalnog smeća... Nisam verovao da ću ovo reći, ali ovo je jedna od retkih prilika kada stoprocentno moram podržati Tijanića... Uostalom, ako je zakon prekršen, neka brižna bratija to dokaže na sudu... Teško da će uspeti u tome...

Siroti gospodin Tijanić, omiljeni novinar Mire Marković... Još pamtimo njihovu obostranu privrženost i hvalospeve njenim knjigama... Beše On i neki ministar u čijoj ono Vladi? Nešto kasnije kada je obradio Koštunicu optuživali su ga da je napisao Onaj tekst/bljuzgu koji je Dejan Mihajlov pročitao, a sada ga opet "napadaju" :-)

Da li je i ovo sam pisao, ili je to bio samo neki njegov šegrt?

Popsi je započeo, ovoga sam se ja prisetio, nešto starije i nešto malo novije...

http://www.youtube.com/watch?v=Jyn5AtRjngU&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=yd3binV6gQc

Ajmo dalje sa "predlozima" :-)