deste vi bwe, sta ima nisam pisao cini mi se sto godina samo da vas pozdravim nasao sam internet centar u trebinju pa cu vam bolan pisat... predavanja su mi naporna od 9 do sedam- citav dan tj. a vi kako te, majke mi..........................

evo vam jedne moje davne pesme posvecene jednom 'piscu' drkadziji koji voli da ponizava a ne ume civilizovano, poput mene dir blogeri... sujeta je bolest viseg ranga, rimembr det!!! ............................................8*8 Nema doista goreg ubeđenja no misliti da si vladar sveta, a krunu svoju osramiti, u bezčašće poslati, za veka. Nema doista goreg ubeđenja no misliti da si viši no što jesi, jer pad kad’ se desi pa počneš ponizno da klečis ispred srama, hulje i podsmeha, moleći da ti oproste za bahatost silnu. Nema doista goreg ubeđenja no misliti da si jedini borac za čast i poštenje a da svi ostali te sputavaju u tome i da čitav svet oko tebe se okreće. A kad’ barjak polomiš i zanemi grlo dal’ ćes sili jačeg pokazati otpor, tako sam. Nema doista goreg ubeđenja no misliti da su ti svi neprijatelji ako te ne podržavaju u fantaziji da si ‘neko’, da si ‘nešto’, da putanja kojom hodaš samo je tvoja, a ne nečija ili svačija, da reči koje zboriš samo su tvoje i niko ih nikada nije izgovorio. Da egoizam koji poseduješ vodi te na sam vrh, onda sa tog vrha treba i sebe da baciš u zaborav k’o i sve te reči izlizane. Nema doista goreg ubeđenja no misliti da si vladar sveta, da si viši no što jesi, ti jedini borac za čast i poštenje, čitav svet se samo oko tebe okreće. Tebi su svi neprijatelji jer si ‘neko’ i ‘nešto’, u stvari dobro znaš da si Niko. Da putanja kojom hodaš klizava je vrlo, i to znaš... ... a da li znaš da taj ego koji poseduješ nije tvoj ponos već tvoj najveći kompleks!!!........................................ tako to maj dir blogersi ide kad se ja iznerviram, ne urlam i histerisem, vec pesmice pisem... he, hi, hi=)))zzop for ol of ju

dodirujem zakrzljalim dlanovima- nedodir, po ko zna koji put... preispitivanje... razmisljam o mutnilu i bistrini, kako je lako nesto ili nekoga izgubiti iz vida- kao kad tananom nozicom dete zgazi u bistru vodu. tim trenutcima ne nedostaju decakove noge, vec se poput majusnog kobca sa kandzama zarivenim u pastrmku, njise po dubini... mnoge stvari isceznu, mnoge dobre stvari isceznu, ostaju obrisi necega sto se nekada zvalo nesto... kada gradis nesto dugo i sa strpljenjem osecas da ce se srusiti svakog casa, kada gradis nesto malo i bezznacajno- tada je svejedno, kada ne gradis nista tada si ti srusen... uvek se dogodi ovo prvo- sto visa kula vise covek pada!!! kada se srusi u medjuvremenu dogadja se nesto malo i bezznacajno, ako ubrzo ne pocnes graditi nesto veliko, za sta je prvenstveno potrebno puno vremena i strpljenja, ako te ne boli isuvise onaj prvi pad- nastavi ali jedno neka ti bude jasno- sto visa kula vise covek pada, na kraju si sam stopljen za fasadama bulevara kojima hodas tragajuci za obrisima necega sto se nekada zvalo nesto- jer vise nista ne gradis vec si srusen do temelja... pozzz

divvvvvvvvvne vesti, upisao sam akademiju likovnih umetnosti u trebinju, sredinom septembra odlazim tamo, mozda pronadjem nekakav nacin da i dalje komuniciramo, bat havuevr, ja znam da sam ostvario donekle moj prvi san.... moja nova tema, mota mi se u mislima, ciljCILJcilj... uvek moras imati cilj, on ne opravdava sredstva, u predstavi koju ja glumim svi su siluete iz proslosti oni su trenutno iza zavese, ja nastupam sam... prijatelji i porodica su publika oni iz pozadine daju kritike ili pohvale mom egu, ja nastupam sam, moje ljubavi su samo rekviziti za prezivljavanje na daskama, iz mojih se groznicavih usta ocekuje glas, glas razuma, da li ce moje pozoriste biti uspesno ne zavisi samo od mene i najmanji shum razbija otrovnu tisinu, a ti jadni covece reci ono sto svi zele i ocekuju, ako si dovoljno hrabar... ubi me prejaka rec- rece neko, a mene tisina ona najrdjavija, jer sve ono sto znam je da nastupam sam, a dokle cu samo moci??? to jos ne znam

upravo zavrsavam svoj drugi roman trenutno sam najsrecniji covek jer je se moje davno zaceto dete ofomilo i postalo pravo bogatstvo, mozda je taj dugacak period bio promasaj poput prvog puta, mozda sam prevazisao i samog sebe, ako je u pitanju ovo prvo ostace u fioci kao moj prvi nastali roman GROB ZA SILVIJU nesvesno govori vise od onoga sto sme, a ja se toga plasim jer je istina nekada jako bolna, govori o meni i mom zivotu a nigde se ne pominjem ja pa ni moj zivot, nekako je od samog pocetka moja zelja bila da ustvari pisem nesto sto nisam ja da se citaoci zapitaju da li sam to ja napisao, jedan magistar knjizevnosti koga sam upoznao imao je zelju da procita grob za silviju, rekao je da je se lose osecao na pomisao o romanu pa dok su mu se sredile misli odlucio je da me pozove, "potresniji roman nisam nikada citao ovo nije ni emocija ovo je nesto neizrecivo, ti ovo obavezno objavi, stavi tacku na prvu etapu svje knjizevnosti kada legne prasina zapocni da pises drugu ali sa oprezom kriticarski ce noz biti mnogo ostriji za tvoja mala pluca, kada pisac pise ranjenom dusom on nikada ne objavljuje svoja dela plasi se one prve ugledane svetlosti, plasi se svojeg zivota....." dugo sam pamtio ovu njegovu pricu ali nisam imao hrabrosti da se suocim sa svetom i ostao samo jos jedan pisac ranjene duse... ukoliko bude kao ovo drugo da sam prevazisao samog sebe a verujte dosadasnje kritike su odlicne jer je par strucnih ljudi procitalo neke delove, knjizica se zove POSLEDNJI POLJUBAC ZA SERDJA sustina je u coveku koji traga za svim stvarima koje su zabranjene i zivi zabranjen od okruzenja, umire na pocetku knjige a pri sredini pocinjem sa pricama o njegovom zivotu i desavanjima pred smrt i sve do kraja se ne zna sta je tacno bilo sa njim jako cudna knjiga mislim da je previse slobodna te da ce je mnogi osudjivati mozda cak i zabraniti, kako god ja sam zadovoljan i bogatiji za jos jedno dete i zadovoljicu se time za sada jer mozda nekada nesto i bude od svega ovog.... hteo sam to da vam ispricam jer sam toliko procvetao, more mi je mnogo pomoglo da za ovih dvanaest dana napisem sustinu i stavim tacku na jos jednu etapu mog stvaralastva.... imam jos da vam kazem da se vise necemo videti jer odlazim u drugu zemlju zbog skole, vama je to naravno sasvim svejedno ali meni je pomalo zao i povrh svega sto me mrzite i kulirate, baj baj dir frend of majn, klement ii ti dejo89