Putnici lokalnog voza u nema??kom mestu Bad Segeberg na smrt su se isprepadali kada su u vozu otkrili telo mladi??a ??ije su ruke i lice bili prekriveni krvlju. Nakon ??to su bezuspe??no poku??avali da ga dozovu svesti, putnici su zaklju??ili da je mrtav i odmah pozvali policiju. Voz je zaustavljen u Bad Segebergu a pored policije na mesto “zlo??ina” iza??la je i ekipa hitne pomo??i. Umesto mrtvaca lekari hitne pomo??i “otkrili” su 24-ogodi??njeg mladi??a koji je, kako se ispostavilo, pijan zaspao pri povratku sa predproslave No??i Ve??tica (Halloween, Poklade o.a.) u Hamburgu pritom nose??i na sebi masku “Krvavi zombi”. Njegova gre??ka je ??to je za povratak ku??i odabrao liniju voza koja prolazi kroz ruralni deo Nema??ke jo?? uvek neiskvaren “stranjskim” obi??ajima. Nakon ??to je, uz intervenciju bolni??ara, sa sebe skinuo masku mladi??u je dozvoljeno da nastavi putovanje. Sad zamislite da se ovako ne??to desi u srpskom vozu! Ne da putnici ne bi poku??ali da “??rtvu” o??ive, ili daleko bilo da pozovu hitnu pomo?? - ??emu to kad do prvog doma zdravlja ima bar 5 sati vo??nje - ve?? bi verovatno na’vatali kakvog popa da pokojniku odr??i opelo, zombija izbacili na poslednju platformu voza i potom se pravili blesavi - a i ko bi se normalan zamajavao s’ policijom na ovu skupo??u.

Pomerite se u stranu, svi vi, primitivni neandertalci i pustite da prođu kraj vas pravi znalci. Svoje ostavite sa vama i ne dozvolite im da se na vama šire i sile. Lomite kosti, glave i ruke svakome ko na to čak i pomisli, svakome ko čak i pokuša da vas dirne. To vama, neardentalcima, nije niti strano niti nepoznato. Primenite silu i stavite svakome do znanja, neka svakome bude jasno ko lomi ruke i noge i glave drugima. Ne, ne dozvolite da te zasluge prikače drugima. Ubijajte, koljite, secite i rasporite svakoga ko nije i neće tako da voli, jer samo vi znate kako izgleda kad ljubav boli. Dokažite svima, svojim bolesnim delima, da treba da vam pomognu dok još to mogu. Svima je jasno da nije nimalo lako kada se sa tobom poigrava tako surovo svako. Kako ko stigne, odigra sa tobom neandertalcem neke nove igre. Naravno, ti to ne razumeš i ne shvataš, skačeš i počinješ za vrat odmah da ga hvataš. Lomljenje ruku, nogu i glave zavisi samo od tvoje inspiracije. Izgubio si već tada sve i moli se da ti nadležni za tebe pomognu, jer ne razmišljaš o tuđem bolu. Šta sve bolesni preci ne prenose svojoj budućoj deci.

Pišem samo da popunim ovu belinu papira, jer ne želim da me nervira više ta praznina. Ništa ne trpi prazninu u sebi, sve se popunjava i opet vremenom izbledi. Iznova sve opet mora da se popunjava i gde god se okreneš iskrsne nekakva nepopunjena praznina nova. Svaku prazninu ako svako popuni svi bi postali isuviše ispunjeni. Svaka praznina se ispunjava tako što se popunjava. Zamisli, glupo bi bilo da je ispred tebe to što gledaš sada samo papir beo i veruj mi neću se skrasiti samo zbog tebe, sve dok ne budem ispunjen ceo. Može ovaj papir da bude i glupo čak ispunjen, ali znaćeš onda kako bi trebalo da izgleda da je pravilno popunjen. Pametno ili glupo, užno ili lepo, stoji uvek da je to popunio taj neko ko ne trpi nikakve praznine i koji je odlučio da praznini svakoj na put stane. Popunio sam prazninu taštine, za mnoge naredne dolazeće godine. Ispunio sam sopstvenu prazninu života, pa zašto ne bih i tvoju.

Ne smeš da pređeš na drugu stranu. Ne smeš da gledaš u drugu stranu. Ne smeš da slušaš ono što ne znaš. Ne smeš da misliš ono što znaš, jer sa druge strane tamo ti pripadaš. Plašiš se visine i letenja. Plašiš se svih svojih novih otelotvorenja. Plašiš se ukusa strasti, plašiš se zanosa, ekstaze i mirisa vlasti. Puštaš sve to nekom drugom da se dešava. A ne znaš ni sama što. Vidim ti u očima da znaš. Čujem ušima ono što misliš. Osećam samo ono što gledaš. Znam da na drugoj obali ti pripadaš, a za to moraš sebe ekstazi da daš.

Pitam se! Kako li je to samo živeti, a ne primećivati gomile stvari koje nam stoje tu odmah ispod naših noseva, ispred naših očiju, stvari koje stoje tu sve vreme? Ne primećivati i ne čuti reči koje sve vreme zvuče u ušima, ne osetiti nikada ukus probanog i ne primećivati dodire dotaknutog. Ne osećati više ni vlastito telo, a i dalje živeti. Živeti za budućnost u kojoj će se sve vreme ponavljati prošlost, bez izlaza, totalno statično, suviše nepokretno, zauvek tako živeti i ništa ne osećati. Svi ovi ljudi bez sentimenta koji žive kao da i ne postoje, neka sednu i preispitaju od sada stavove svoje.