E pa,cao svima =] oduvek mi je ovo bilo simpaticno,pa da probam.. trenutno mi se najvise mota po glavi ovo.. da li vam se nekad desilo da ste se razocarali u osobu do koje vam je donedavno bilo zaista stalo?Koju ste,iako imate dosta razlicitih osobina i stavova,zavoleli i nekako se navikli na sve te razlicitosti..-govorim o prijateljstvu-.. a onda odjednom,shvatite da ona ustvari,nema sebe-jer,kad je naisla malo krupnija zverka-opet prijateljstvo-koja je prilicno manipulativno nastreijena i,po meni,ne zna sta je prijateljstvo,bez lazi ne moze da zivi-,potpala je posle nekog vremena druzenja,potpuno pod njen uticvaj,tj.asimilovala se..naravno,u toj promeni,nema mesta za prave prijatelje,koji su podrska,ne obrazac za kopiranje...a vi je nesvesno pravdate,pa nije baaas takva,drz ne daj,nije lako baciti 3 godine u vodu-i onda,ne vidite je neko vreme,posle toga- BAM! Stranac.Ma Alber Kami. bes,ironija,ravnodusnost,gorcina,tuga,etiketa? mesec dana.ni ja njoj ni ona meni,ni slovca. i ja se sad pitam,kojom etiketom to zalepiti? jer ja to radim,kad god imam neko jako osecanje u vezi necega,kad ono umre,ja moram nesto da izgovorim na sahrani.. bilo bi zgodno da sma malo jednostavnija..ali to postajem tek posle par tekila=] I - pitam se,da li sam ja kriva jer sam joj pridavala osobine koje nema,ili ona jer je takva,ili se u medjuvremenu promenila,bila nezadovoljna sobom pa obrnula sistem vrednosti? ..kako god,it\\\'s over..fin.