Da, nisam ovde i sad. Tamo sam, nekad kad utonemo u nasu kadu i sedimo isprepletani, mislima i telima, i upijamo se medjusobno sve dok se i poslednji mehuric pene nije razlio i stopio s vodom, a ona vec ledena gura nas, zajedno sa nasim mastanjima, u zagrljaj hrapavih i mekanih peskira. I onda zeljni topline klizimo ka masi istumbanih nam pokrivaca gde ponovo pustamo nase koze da se spajaju i prostiru kako one zele, a iznenadni i smesni dodiri smezuranih prstica nam dodatno golicaju poglede..

Dopusti mi nekad da slikam po tvojim ledjima, divnim, glatkim. Ti samo lezi, onako udobno kako umes, i oslusni. Ne brini, prepoznaces sve moje boje i linije. Da, bice tu beskonacno nijansi i oblika, al' osetices da sve one imaju istu osnovu.