Sa Drine na Uvac i Lim: Najvrednije hidroelektrane Srbije
Sa izgradnje tunela Rutoši
Ljudi iz „Limskih” kažu da su pomenute elektrane, pored „Vlasinskih”, najvrednije hidroelektrane u elektroenergetskom sistemu Srbije. S obzirom na veliku mogućnost akumulacije i fleksibilnost elektrana da prate dnevni dijagram opterećenja one čak više od 75 odsto svoje proizvodnje plasiraju u vreme najveće dnevne potrošnje struje. Pored toga, sistem „Limskih” elektrana u stanju je da veći deo proizvodnje ostvari u kritičnom, sušnom periodu, onda kada protočne hidroelektrane rade smanjenom snagom.
Posle izgradnje prvih hidroelektrana na Drini – HE „Zvornik” i HE „Bajina Bašta” usledila je izgradnja hidroelektrana i na njenim pritokama. Graditelji „Zvornika” i „Bajine Bašte” već tokom izgradnje tih elektrana razmišljali su o iskorišćavanju hidropotencijala Lima i Uvca, koji su bili puni vode sa Peštera, Zlatara i planinskih venaca Starog Vlaha. Sada već sa značajnim iskustvom u izgradnji elektrana, oni su željno očekivali da se uhvate u koštac i sa vodama Lima i Uvca. Pored toga, projekat o iskorišćavanju hidropotencijala tih reka postojao je još 1947. godine.
Prve su bile na Drini
Hidroenergetski potencijal Drine ni danas nije u potpunosti iskorišćen. Stručnjaci kažu da po svojoj ukupnoj prosečnoj godišnjoj, mogućoj i specifičnoj proizvodnji električne energije po kvadratnom metru slivne površine ovaj sliv nadmašuje sva ostala slivna područja u zemlji i okolini. Još pedesetih godina prošlog veka izgrađen je „prvenac” na Drini, hidroelektrana „Zvornik”. Elektrana je građena sedam godina, svoju izgradnju isplatila je još pre 27 godina i postala je ponos energetskog sistema Srbije. Ubrzo posle nje, počela je izgradnja i HE „Bajina Bašta”.
Graditelji su tada imali još veći zadatak, jer je u vreme izgradnje to bio najveći hidroenergetski objekat u zemlji. Naročito je bila zahtevna izgradnja betonske brane, velikog i veoma složenog objekta. To je iziskivalo moderniju mehanizaciju od one kojom se raspolagalo, pa se veliki deo građevinskih radova u početku izvodio uglavnom ručno. Pored toga, primetan je bio i nedostatak radne snage i stručnog kadra. On se stvarao, takoreći, na licu mesta – razni kursevi i obuke sprovedeni su na samom gradilištu. Zahvaljujući formiranoj ekipi inženjera, koja je na izgradnji ovih elektrana stekla veliko iskustvo, kao i dobroj organizovanosti gradilišta, uspešno su završeni svi poslovi.
Sistem Kokin Brod – Bistrica
U slivu Lima, uključujući i njegovu pritoku Uvac, podignute su četiri hidroelektrane: „Bistrica”, „Kokin Brod”, „Potpeć” i „Uvac”. Njihova ukupna instalisana snaga iznosi 216,5 megavata, a srednja godišnja proizvodnja je oko 650 miliona kWh. Raspolažu ukupnom akumulacijom vode od 470 miliona kubnih metara, što u energiji iznosi više od 220 miliona kilovat-sati.
Osnovnim projektom korišćenja hidropotencijala u početku su bile predviđene tri stepenice: Sjenica, Kokin Brod i Bistrica, a realizacija tog projekta trebalo je da počne izgradnjom druge i treće stepenice, tj. izgradnjom hidrosistema Kokin Brod–Bistrica.
Izgradnja sistema Kokin Brod–Bistrica počela je podizanjem brane Radoinja na Uvcu, na 43 kilometru od ušća sa Limom. Kamena nasuta brana visoka je 40, a dugačka 361 metar. Izgradnja je trajala tri godine i tom prilikom prvi put u Srbiji primenjeno je masovno miniranje pomoću dubinskih mina i komorno miniranje. Akumulacija Radoinja proteže se 12 kilometara dužinom Uvca, a sa mašinskom zgradom HE „Bistrica” povezana je dovodnim tunelom dužine oko osam kilometara i prečnika četiri metra. Dalekovod Bistrica–Beograd završen je krajem 1959, a već početkom 1960. godine prvi kilovati potekli su sa Uvca.
Nastavilo se radovima na izgradnji džinovske brane Kokin Brod i akumulaciono-pribranske hidroelektrane „Kokin Brod”. Brana se sastoji iz dva dela: glavna brana koja pregrađuje korito Uvca visoka je 83 metra, a dugačka 480 metara; bočna brana visoka je 23 metra, a dugačka 700 metara. Akumulacija nastala izgradnjom brane dugačka je 26 kilometara. U izgradnji ovog, i za današnje prilike, građevinskog poduhvata, učestovalo je oko 1.500 radnika. A kada je trebalo dopremiti potreban materijal i mehanizaciju, graditelji elektrane izgradili su i novi obilazni put oko Nove Varoši, jer je u to vreme jedna jedina ulica u gradu bila suviše tesna za prolazak. Izgradnja mašinske hale elektrane „Kokin Brod”, montaža svih uređaja, mašina i instalacija završena je u martu 1962. godine, kada je elektrana i ušla u probni rad.
Treća u sistemu „Limskih” je hidroelektrana „Potpeć“. Prema mišljenju stručnjaka to je najrentabilnija hidroelektrana u sistemu, jer ovde nije bilo potrebno graditi tunele, ni druge objekte. Novac za njenu izgradnju obezbedilo je samo preduzeće. Dve i po godine, sa 600 radnika dnevno u proseku i desetinama moćnih mašina, savladavan je Lim. Graditeljima je najviše brige zadavalo skretanje Lima u novo korito.
Divlja i neukrotiva reka nikako se nije davala savladati. A bile su tada i dve velike uzastopne poplave kakve se pre toga nikada nisu videle. O tome je u dnevniku rada gradilišta zapisano: Sredinom oktobra 1962. godine kiša je lila nekoliko dana. Lim je naglo rastao. Noću, između 13. i 14. oktobra, dat je znak za uzbunu. Radnici su već znali o čemu se radi. Svi su pohitali na reku i užurbano su radili na pojačavanju odbrambenog nasipa na ulazu u kanal. Ljudi, već naviknuti na svakojake nedaće, uporno su se borili sa podivljalom rekom, koja je rušila i nosila sve pred sobom. Uz nadčovečanske napore oni su iz mutnih talasa otimali mašine i građevinski materijal. Ali, borba je bila uzaludna. Reka je u svom rušilačkom naletu probila nasip i poplavila temelje zagata, u kanal nanela mulj i odnela građevinski materijal.
(old_image)
HE „Uvac“ sa akumulacijom
Elektrana je puštena u rad u septembru 1967. godine.
Poslednja izgrađena elektrana, u sistemu „Limskih”, HE „Uvac” predstavlja u stvari prvu stepenicu na Uvcu, jer je podignuta u gornjem toku reke. „U carstvu beloglavih supova, na nadmorskoj visini od 1.000 metara, u prelepom prirodnom krajoliku, krajem 1969. godine počela je izgradnja ove elektrane”, opisuju zaposleni u PD „Drinsko-Limske HE“. Najzahtevnija je bila izgradnja zemljane brane visoke 110, a dugačke 313 metara. Punjenjem akumulacionog jezera dugačkog 27 kilometara Uvac kao reka više ne postoji, ali je HE „Sjenica” kasnije promenila ime i to je danas HE „Uvac”.
Izgradnjom „Limskih hidroelektrana” hidroenergetski potencijal Uvca i Lima iskorišćen je svega 31 odsto.
Prilikom probijanja poslednjih kilometara tunela, u julu 1958. godine, dogodila se velika nesreća. Život su izgubila 32 minera. Nesreća se dogodila u tunelu, na mestu gde se nalazio priručni magacin sa oko 100 kilograma eksploziva i većom količinom kapisli. Utvrđeno je da je nepažnjom prilikom uzimanja eksploziva izazvan požar u tom magacinu, koji nije bio propisno obezbeđen. Požar je izazvao veliku eksploziju. U tom trenutku, u tunelu se nalazila cela prva smena, u kojoj su bila 74 minera i radnici preduzeća „Tunelogradnja”. Od gasova stvorenih odmah nakon eksplozije stradalo je 25 minera, a kasnije su trovanju podlegla još sedmorica. Nesreća se dogodila oko podneva, upravo u vreme smene radnika. Radnici prve smene uspeli su da izađu iz tunela, jer su se u času eksplozije nalazili iza magacina. Oni su obavestili da je došlo do nesreće. Mnogi su pokušali da utrče u tunel i spasu svoje drugove, ali su brzo padali onesvšćeni... Više od deset časova trajali su njihovi pokušaji da se probiju u unutrašnjost tunela, do mesta nesreće. Tek posle toga, grupa radnika je uspela sa maskama sa kiseonikom da se probije do tunela, gde su mogli samo da utvrde da je većina minera stradala. Jedanaest dana posle nesreće, radovi u tunelu Rutoši su nastavljeni.
S. Roslavcev