Borba protiv superbakterija: Zašto treba da budemo oprezni sa antibioticima?

Kako nastaju superbakterije?
Kada je u pitanju rezistencija na antibiotike, bakterije su „solidarne“. One koje nose gene rezistencije prenose ih ne samo na srodne, već i na bakterije druge vrste! Isto kao što je, isprva, nekolicina ljudi pronašla način da ih pobedi, pa je to znanje preneto na čitavu vrstu, sada bakterije „obrću proces“, te na kolektivnu ravan prenose „znanje“ kako da se bore sa svakim pojedinačnim antibiotikom koji smo mi napravili.


Kako ćemo se boriti?
Farmaceutska industrija polako gubi bitku sa bakterijama. Proizvodnja novih antibiotika u svetu postepeno opada, a verovatno će potpuno i prestati, jer za svaki novi antibiotik bakterije pronađu „mehanizme izbegavanja“. Deo stručne javnosti smatra da su nam potrebni novi antibiotici, ali drugi deo upozorava da jednostavno nećemo imati vremena da u ovom ratu razvijamo nova i moćnija oružja.

S druge strane, svi stručnjaci akcenat stavljaju na pravilnu upotrebu postojećih antibiotika, jer je to najbolji način da se spreči razvoj novih multirezistentnih bakterija. Pojedine starije antibiotike treba čak privremeno povući iz upotrebe i sačuvati ih za „buduće bitke“, tj. za buduće generacije bakterija, koje će na njih biti osetljive.

Antibiotici se, naime, veoma često primenjuju nepravilno i neracionalno (prema nekim studijama i u preko 50% slučajeva). Ove lekove treba primenjivati samo kada postoji opravdana sumnja da se radi o bakterijskoj infekciji, a nikako kod virusnih infekcija, jer takva primena pogoduje razvoju rezistentnih bakterija!

Primera radi, smatra se da je preko 90 odsto infekcija respiratornog trakta virusnog porekla, a da preko 50 odsto pacijenata sa takvim smetanjama dobija neki antibiotik, što je apsolutno neopravdano. Kada se primenjuju antibiotici, terapija treba da bude ciljana i usmerena prema pretpostavljenom uzročniku, ako bakterija nije identifikovana kulturom.

Obeležava se nacionalna Nedelja racionalne upotrebe antibiotika

Od 17. do 21. novembra obeležava se nacionalna Nedelja racionalne upotrebe antibiotika. U okviru nje obeležava se i 18. novembar – Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika. Ovo je prilika da se istakne značaj racionalne primene antibiotika i da se pažnja stručnjaka i opšte javnosti usmeri na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove.

Rezistencija bakterija na antibiotike je postala važan problem za savremenu medicinu. Kako bismo sačuvali delotvornost antibiotika i za buduće generacije, neophodno je da se svi uključe u njihovo odgovorno korišćenje.

Bakterije su rezistentne na antibiotike kada oni izgube sposobnost da ubiju ili spreče rast i razmnožavanje bakterija. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati dugotrajnije lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.

Rezistencija bakterija na antibiotike je fenomen koji je usko povezan sa količinom i načinom upotrebe antibiotika, a nepravilna upotreba antimikrobnih lekova je glavni činilac koji

dovodi do ovog problema. Nepravilna upotreba antibiotika doprinosi da bolesnici postanu kolonizovani ili inficirani bakterijama rezistentnim na ove lekove.

Šta se smatra nepravilnom upotrebom antibiotika?

Kada koristite antibiotik iz pogrešnog razloga – većina prehlada i grip su uzrokovani virusima protiv kojih antibiotici NISU delotvorni. U takvim slučajevima vaše zdravstveno stanje se neće poboljšati uzimanjem antibiotika: antibiotici ne snižavaju povišenu telesnu temperaturu i ne olakšavaju simptome kao što je kijanje;

Kada uzimate antibiotik nepravilno – ako skratite propisanu dužinu lečenja, smanjite dozu ili učestalost uzimanja leka, nećete imati dovoljno leka u vašem organizmu, bakterija će moći da preživi i postane rezistentna.

Izvor: Bol.rs/Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"