EXIT, dan treći: Stara slava festivala uz dram, hop i prljavi tehno u srećnom Novom Sadu

Main Stage pun kao u stara lepa vremena iz prvih pola decenije EXIT festivala. Ali kada kažem pun, mislim toliko pun da nije bilo teoretske šanse da može da se priđe bini na manje od 60 metara sa bilo koje strane sa koje zapravo mogu da se vide izvođači, a masa se iza tog epicentra protezala skroz do izlaza sa Tvrđave i Food Land-a pozadi, i sve do JDX Backstage-a sa leve strane iza bine.

Ekipa iz Prodidžija se potrudila da odradi vrhunski svoj nastup i količina energije koja se osetila u masi od preko 35 hiljada ljudi je neverovatna. Pored pisanja tekstova u, evo, 5:49 ujutru, što je prosto preljepo, pozitivna strana novinarskog poziva je ta što sam ja nastup mogao da prazim iz prolaza rezervisanog za press koji ide duž leve strane Main Stage-a, iz kog iako se ne vidi toliko dobro, čuje se savršeno a i nema gužve, pa sam mogao deo nastupa kojem sa prisustvovao da otpratim na miru. Svirali su sve najveće stare i nove hitove, među kojima su Firestarter, Smack My Bitch Up, Omen, Invaders Must Die, Thunder i td. Sve je to dobra i energična muzika koja je u publici zaista izazvala apsolutni haos, međutim mi koji smo odrasli na Firestarteru i SMBU, jednostavno ne možemo da se pomirimo sa Skrileks-Pendulum mešapom u koji se Prodidži pretvorio u poslednjih 4-5 godina. I dalje je to energija i dalje je to prštanje, ali je muzika otišla u nekom drugom smeru od onoga što ih je proslavilo i učinilo kultnim za neke malo starije generacije.

I izađemo sa Mejna u nekom trenutku i krenemo na Metjua Džonsona na Arenu i kao hajde da odemo do Happy Novi Sad stejdža da vidimo šta se dešava. Ulazimo unutra, a tamo takvo razaranje od muzike da sam ja počeo da vrištim od sreće kao četrnaestogodišnjak koji je upravo na poklon dobio nošeni donji veš Pamele Anderson. Dobro, možda sam ja bio u tom fazonu kad sam bio četrnaestogodišnjak, ali kapirate o čemu se radi. Za lom u tom trenutku je bio zadužen momk pod imenom LAG, za kog mi rekoše da je naš lik iz Berlina (nisu proverene informacije) a posle njega su preuzeli Noize Destruction koji su nastavili da šibaju mikseti u istom tempu i ritmu. Iako je na HNS sve bilo apsolutno savršeno, od muzke, preko broja ljudi i ekipe koja se okupila, oko 2 smo se lagano preselili na Arenu da pokažemo poštovanje, jer je bogotac tehna, Jeff Mills, počeo u to vreme da drži svoju lekciju. I o Bože, kakvu je lekciju držao.

Ortak i ja smo se složili da je to onaj najlepši na svetu „20 godina u rikverc“ tehno uz koji je ceo Mordor (Dance Arena, prim. aut.) proključao i izgoreo na isti način kao Mejn za vreme Prodidžija dva sata ranije. Samo uz bolju muziku, ako mene pitate. Sa Džefa smo otišli oko 3:20 opet na HNS na kojem je žurka i dalje bila u istom ludačkom tempu sa vrhunskom muzikom za koju je bio zadužen KR!Z, i time je HNS definitivno odneo apsolutnu pobedu za ovo veče. Nakon pola sata smo lagano krenuli na JDX kroz koji smo prolazili na po 5-10 minuta celo veče, čisto da dopunimo zalihe Džek Denijelsa, odigramo neku partiju Blek džeka i odđuskamo uz neki fini pop/elektro-pop/elektro koji se vrteo celo veče. Oko 4 smo prošli pored Mejna na kojem je Feed Me upravo završavao a počinjali su Prototypes. Ovaj d’n’b/dabstep miks muzike možda nije ono što stari ljubitelji elektronske muzike vole, ali je svakako glavni punchline EXIT-a ove godine, jer se izvođači ovih žanrova provlače svako veče kroz program i ono što je bitno je da oni pune Main Stage i Arenu, kao i da stvaraju energičnu i usijanu atmosferu koja je svakom festivalu ove vrste potrebna. Tako da, na stranu sve moje lične simpatije ili antipatije prema nekim vrstama muzike – EXIT organizacija je 100% ubola ove godine šta masa ljudi sluša i potrudila se da u okviru svojih mogućnosti to ispoštuje artist listom. Prototypes sam prvi put slušao večeras i nisam propustio priliku da se iskačem kao mentol 15ak minuta uz dram/dabstep koji je u 4 ujutru ljude pokretao kao da su tek došli na tvrđavu u 9 uveče. Na kraju smo oko 4:20 završili na Prti Bee Geeu na Fusion-u i momci su objasnili zbog čega su naš, verovatno, najcenjeniji (ili jedan od najcenjenijih) hip-hop sastava. Čak sam i ja koji se ne razumem preterano u tu vrstu muzike mogao da vidim i osetim koliko se ljudi sjajno provode i koliko jednostavno uživaju u ovom nastupu. Uz prve zrake sunca iznad Novog Sada, zaputili smo se gajbama. Na izlazu nas je otpratio Daft Punk – Get Lucky (šesti put ga čujem na Tvrđavi od početka festivala) koji je gruvao sa Diskozone stejdža, pa smo morali da stanemo i odigramo 3 minuta iz respekta prema DP-u. Dalje smo za sobom ostavli i Radio AS FM stejdž na kojem je i dalje prštalo, a na mejnu je završio Prototype i sada su gazili Brookes Brothers...

Ukupno imamo 600 dinara, ja izlazim poslednji iz taksija – vožnja 602 dinara. Što bi rekao Borat – GREJT SKSES! Već vidim sebe kako šaljem mejl da ću tekst poslati nešto kasnije, jer je pola 6 i mogao bih da spavam i onda skapiram da sam i dalje pod nabojem energije od presavršene večeri koju sam proveo na Tvrđavi i da bi verovatno najbolje bilo da sednem i sada sve lepo napišem dok još imam ovaj mentolski, zadovoljni osmeh na licu.

Ceo Novi Sad večeras ima razloga da bude Happy Novi Sad – jer EXIT ponovo živi i EXIT ponovo kida!

P.S. Još jednom masivan diss za situaciju koju ste napravili sa spiskovima i narukvicama za VIP Dance Arenu i ne znam šta Vam to treba u životu. Pusa