Senzualna ljubavna priča "Plavo je najtoplija boja"

Kešiš tokom tri sata filma, pažljivo gradi izvanrednu priču u čijem centru se nalazi petnastogodišnja Adel (Adel Eksarčopulos), koja u početku ne dovodi u pitanje svoju seksualnost. Međutim, njen život iznenada se menja kada upozna Emu (Lea Sejdu), mladu ženu plave kose koja će joj omogućiti da otkrije strast, da sazri i ostvari se kao žena. U prisustvu drugih Adela traži, gubi i ponovo pronalazi sopstvenu ličnost.

O tome kako je dočarao ljubavnu priču dve devojke Kešiš je kratko obrazložio: “Nemam ništa loše da kažem o homoseksualnosti, u filmu nisam pokušao da je definišem, niti sam tokom snimanja filma dozvolio sebi da pomislim – pa to su dve žene! Pre sam ih posmatrao kao ljubavni par, snimio sam film o velikoj ljubavi, sa beskonačnom lepotom i bolom koji nosi”.

Francuski reditelj Kešiš je ideju za film uobličio kada je pročitao roman Žili Maro „Plavi anđeo” (Le bleu est une couleur chaude). Međutim, njegov film nije adaptacija novele. Kešiš je samo nadogradio ljubavnu priču na svoju priču o odrastanju jedne devojke, zbog čega je originalni naziv filma „Adelin život: Poglavlje 1 i 2”. U želji da što vernije prikaže realan, necenzurisan život, Kešiš na snimanju nije angažovao frizere i šminkere. Iskoristio je i mnogo nezvaničnog materijala, snimljenog dok glumci nisu znali da je kamera uključena.

Zlatna palma je prvi put u istoriji prošle godine istovremeno dodeljena reditelju Kešišu i dvema glavnim glumicama - Lei Sejdu i Adel Eksarčopulos. Žiri kojim je predsedavao Stiven Spilberg insistirao je da glumice zajedno sa rediteljem ponesu tu čast.

Miljenik kritičara, Kešiš je nakon Kana dobio i niz drugih nagrada na brojnim festivalima. Film pomera granice prikazujući jednu od najsenzualnijih ljubavnih priča 21. veka!