Izložba Vesne Džakić “Boje Svetlosti“
Slikarski svet Vesne Džakić su vizuelizovane uspomene iz detinjstva. Njena likovna bajka se sa uživanjem čita, stranice ispisane živopisnim rukopisom se sa lakoćom listaju a maštom obojena atmosfera, posmatrača uvlači u čarobne prizore nestvarnog univerzuma. U njemu je sve razdragano i veselo, život se gleda sa vedrije strane i sve to stvara iluziju bezbrižnost koja je postignuta znalačkim likovnim pristupom.
Vesna Džakić je predani stvaralac, posvećenik u svoj poziv slikara kao životne misije. Na tom putu ona obogaćuje umetničko iskustvo i neguje i razvija likovni rukopis, rukopis koji je danas na recentnoj likovnoj sceni pozicioniran kao autentična poetika što dovoljno govori. Izložene slike su u domenu izgrađenog stila ali istovremeno donose i nova, donekla drugačija sagledavanja kompozicone problematike. Svežina izraza je najočitija u sadržajnom kontekstu koji se prenosi i na likovni aspekt dela. Tematski, ovaj ciklus kao i radovi nastali u nekoliko prethodnih godina su orijentisani ka prirodi i arhitektonskim objektima. Ove dve metafore života i dalje su bazični nosioci sadržajno-značenjskog nivoa a povremenim stavljanjem grane, duge, lilihipa ili nekog drugog elementa u prvi plan, radnja se gradi na donekle drugačijem vizuelnom sklopu. Umesto dva preovlađujuća principa rešavanja kompozicione celine (podela na dva horizonta i kasetirano organizovanje celine) sada, detalj koji se izvlači u prvi plan, gledaoca uvodi u priču koja se na taj način pojednostavljuje. Rastuće i opadajuće forme, igra oblika i njihov razigrani raspored kompoziciju čini dinamičnom, a takođe to je i povod za različita likovna rešenja. Nezavisno od broja elemenata ili načina organizacije celine, poruka slike je nepromenjena - slavi se život, a način rešavanja integralne površine platna, otkriva autorkin afinitet ka kombinovanju i konstantnu potrebu da istražuje. Ova osobina svojstvo je onih umetnika koji znaju da se za slikarskim istinama traga celog života i da se u toj potrazi dolazi do novih, dragocenih saznanja što najnovije Džakićkine slike potvrđuju. Idiom poetike Vesne Džakić nije dečijim snovima obojen svet, već senzibilitet prefinjenog koloriste koji intuitivno stvara harmonije boja. Najraznovrsniji hromatski skladovi formama daju punoću izraza, i naslikani prizori postaju ne samo maštovita, već otelotvorena vizija lepšteg sutra.
Olivera Vukotić