Zapadnjački način života u tesnoj vezi sa kancerom

Kancer je, kako se tvrdi, "nusprodukt" u zemljama u kojima je došlo do povećanja prihoda, životnog veka i većeg obrazovanja. Pa se pretpostavlja da će, za 18 godina broj obolelih od raka u svetu porasti za 22, 2 miliona ili 75 odsto.

Dok se rast broja stanovnika i produžetak života često navode kao razlozi za povećanje broja obolelih, uzročnici najmanje jedne petine novih slučajeva raka najverovatnije će biti predupredivi faktori, kažu naučnici u studiji sprovedenoj u Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka u Lionu, u Francuskoj.




Porast bolesti uzrokovanih lošim načinom života

Broj tipova raka uzrokovanih infekcijama, poput raka creva, i nekih vrsta raka jetre i stomaka, u padu su, navode stručnjaci. Ali, očkuje se porast oboljevanja od kancera pluća, debelog creva i dojke, povezanih sa lošom ishranom, nekretanjem, pušenjem i prekomernom konzumacijom alkohola, javlja Beta.

Naučnici procenjuju da će do 2030. godine, broj ljudi obolelih od raka u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta skočiti za više od 90 odsto.

Prethodne zdravstvene inicijative da se spreči da ljudi umiru od infektivnih bolesti - poput malarije i side, dovele su do toga da je produžen životnih vek ljudi, što omogućava eventualno oboljevanje od raka koji se povezuje sa starenjem, ukazuje se u studiji.

Kako izbeći greške?

Stručnjaci navode da bi zemlje u razvoju trebalo da uče od Zapada kako da izbegnu greške.

- Nema potrebe da se breme raka pluća sa Zapada prebacuje na zemlje u razvoju - poručio je Džon Grupman iz Škole Džons Hopkins Blumberg za javno zdravlje u Baltimoru, koji nije učestvovao u izradi ove studije.

On je ukazao da medicinski stručnjaci sada treba da rade na tome kako da se izbegne poplavu slučajeva raka.

- Pogrešno je uverenje da se ništa ne može učiniti. Ako uvedemo praćenje raka creva i vakcine (da se on spreči), možemo da eliminišemo rak creva u ovom veku - naveo je Grupman.



Fredi Brej koji je rukovodio izradom studije, rekao je da je kancer "nusprodukt" u zemljama u kojima je došlo do povećanja prihoda, životnog veka i većeg obrazovanja.

U studiji se navodi da su naučnici do prognoze došli na osnovu trendova oboljevanja od raka i demografskih projekcija UN, a Brej je ukazao na moguća odstupanja u podacima, s obzirom da je broj obolelih od raka u Africi, Aziji i Latinskoj Americi sada manji od deset odsto stanovništva.

Ljudi u zemljama u razvoju češće su na meti infekcija koje izazivaju rak, međutim, ubuduće oni se neće boriti samo protiv tih tipova raka, već i sa onima povezanim sa određenim načinom životu, poput kancera pluća, dojke i debelog creva.

Prevencija

U studiji se, takođe, ukazuje da pošto je lečenje raka veoma skupo, siromašne zemlje treba da se usredsrede na prevenciju.

Naučnici su ukazali da bi se jedna trećina do jedne polovine budućih slučajeva raka mogla izbeći uticajem na ljude da se hrane zdravije, ostave pušenje i vežbaju.