VATIKAN PRIZNAO DVA ČUDA: Majka Tereza proglašena za sveticu

Papa Franja, sledeći korake Majke Tereze, podelio je pice za 1.500 beskućnika koji su se danas okupili povodom njene kanonizacije.

Beskućnici, od kojih većina živi u smeštajima Majke Tereze, koje danas vode njene sledbenice časne šetre, sinoć su krenuli autobusima iz cele Italije ka Rimu, kako bi učestvovali u današnjoj misi.

Za beskućnike su obezbeđena počasna mesta za vreme ceremonije, a potom će im biti serviran ručak u holu Vatikanskog auditorijuma, prenosi AP.

Pope Francis invites 1,500 homeless for pizza after #MotherTeresa's canonisation https://t.co/AfIV53M8SO pic.twitter.com/NdWGxDeCA6

— Catholic Herald (@CatholicHerald) September 4, 2016

Hiljade hodočasnika se okupilo na Trgu Svetog Petra kako bi prisustvovali kanonizaciji Majke Tereze, monahinje koja je posvetila život pomaganju siromašnima i ranjenima, zidanjem skloništa i bolnica, pomagajući materijalno i duhovno.

Tokom cele noći, hodočasnici su se molili stojeći u blizini crkava a pred zoru su krenuli ka Vatikanu, pod jakim merama bezbednosti, gde se očekuje okupljanje najmanje 100.000 vernika.

Live coverage of canonization of #MotherTeresa has begun. https://t.co/dE4UEyPugW pic.twitter.com/q5BiyQ8dco

— Catholic News Svc (@CatholicNewsSvc) September 4, 2016

Majka Tereza, misionarka koji je veći deo života provela pomažući siromašnima u Kalkuti, umrla je 5. septembra 1997. u 87. godini od srčanog udara. Nobelovu nagradu za mir je dobila 1979. godine za humanitarni rad.

Rođena je 26. avgusta 1910. godine kao Agnes Gondža Bojadži u Skoplju.

Postala je opatica sa 16 godina, priključivši se redu u Irskoj, a dve godine kasnije je dobila ime majka Tereza.

U Indiju se preselila 1929. godine, a blaženom je proglašena 2003. u Rimu.

Godine 1946. osnovala je red "Misionarke milosrđa", koji sada u više od 130 zemalja broji 4.500 sestara. Pet godina kasnije dobila je i državljanstvo Indije.

Skoro pola veka je majka Tereza u Kalkuti i drugim delovima sveta pomagala siromašnima, bolesnima, siročićima.

After 45 years of serving the poor and needy, #MotherTeresa will officially be declared a saint on 4th September pic.twitter.com/t0zVN4cpfl

— G PLUS (@guwahatiplus) August 25, 2016

Papa ju je proglasio sveticom pošto je Vatikan priznao dva čuda - oba povezana sa izlečenjem bolesnih - jedno u Indiji, drugo u Brazilu.

Krajem 2002. godine, Vatikan je priznao da je jedna žena iz Indije, koja je imala tumor stomaka, izlečena pošto se molila majci Terezi.

Tada je papa Jovan Pavle želeo da zaobiđe proces beatifikacije i odmah je proglasi sveticom, ali su ga od toga odvratili kardinali.

Put ka definitvnoj kanonizaciji majke Tereze otvorio je prošle godine u decembru papa Franja priznavši drugo čudo - ozdravljenje Brazilca koji se 2008. godine oporavio od teške infekcije mozga.

Ipak, mnogi ovo proglašenje smatraju kontroverznim.

Iako bivši volonter Hemli Gonzales nije lično upoznao majku Terezu, ovaj muškarac navodi da je ono što naziva “stravičnim ostacima Terezinog nasleđa” u njemu probudilo vrlo neprijatna osećanja.

Nakon posete domovima za siromašne koje je osnovala u Indiji, Gonzales je stekao utisak da bi samo “problematična individua” mogla da osnuje takve institucije.

Nakon finansijske krize 2008. godine, Gonzales je odlučio da se jedno vreme odmori od prodaje nekretnina - poslom kojim se bavio u Majamiju, i zaputi se ka Indiji, odnosno u Kalkutu gde je Tereza 1946. godine osnovala red "Misionarki milosrđa".

Tamo je dva proveo dva meseca radeći kao volonter Doma za umiruće osobe koji je osnovala upravo majka Tereza.

Gonzales navodi da je bio šokiran nehigijenskim uslovima i odsustvom medicinske nege koje je tamo zatekao. Ni on, niti bilo koji volonter nije imao prethodno iskustvo sa radom u bolnici, niti je prošao kroz obuku za tako nešto.

Gonzales takođe tvrdi da je video kako časne sestre koriste upotrebljene igle više puta nakon što bi ih prethodno isprale vodom sa česme, i da je odeća – često prekrivena urinom i fekalijama, prana na ruke u istoj prostoriji u kojoj se služila hrana.

Pacijenti oboleli od respiratornih bolesti bili su primorani da se kupaju hladnoj vodi jer jedan grejač nije mogao da namiri potrebe svih pacijenata, a još gore je bilo to što u bolnici nije bilo nijednog lekara niti medicinske sestre.

“Osećao sam se kao da se nalazim u nekom od logora iz Drugog svetskog rata”, rekao je Gonzales, i dodao da njegovi napori da promeni situaciju nisu urodili plodom.

“Kad god bih pokušao da nagovorim časne sestre da obezbede dovoljno tople vode za pacijente, uvek bih dobijao isti odgovor: ‘Ne radimo to ovde. Radimo sve onako kako je Isus želeo’”, objasnio je.

Izvor: Tanjug