Sve se to dogodilo, na putu za ludilo

Balkanska kultura se generalno odlikuje vrstom muškog mačizma, alfamužjačenja i patrijarhalnog vaspitanja u kojem su muškarci alfa i omega društva, te se žene tretiraju kao njihov dodatak a ne zaseban entitet. Barem javno.

Žene je pojedinačno, izgleda, potrebno osvajati, sačuvati, izdržavati, braniti, ukrotiti a ukoliko nas je odbila - omalovažavati i ponižavati, jer kako se samo usudila? Ne može da bude jednostavno žena i jednostavno sama za sebe. Žena u Srbiji vrlo teško može biti to što jeste bez da je u isto vreme nečija bivša, sadašnja ili buduća. Ne znam niti jednu ženu koja je iole na položaju za koju se ne zna i ne pretpostavlja koji je tačno od njenih muškaraca, računajući od onog kojeg je sa 3 godine poljubila u obraz u vrtiću, preko onog sa kojim se znojila na zadnjem sedištu auta u pubertetu, pa sve do onog kojem je rodila troje dece, zapravo zaslužan za njen uspeh u karijeri i životu generalno. Nekako, stiče se osećaj da bi umesto titule dipl. ili master ili dr ili bilo kog drugog opisa, ispred imena trebalo da stoji nacrtan mali krevet, čisto da se objasni koliko je nebitno to šta je završila i postigla, već to da se, kurva, jebala.

(old_image)

Meni se generalno sere od preterane političke korektnosti i smatram klerofeminizam, koji postaje sve popularniji poslednjih godina, mentalnim oboljenjem na nivou paranoidne šizofrenije, te mislim da zavređuje svojim pobornicima trajnu hospitalizaciju i odvajanje od normalnog sveta. Sa druge strane, kada vidim kako javnost kod nas reaguje na pojedine slučajeve nasilja prema ženama, ozbljno se zabrinem da bih u budućnosti mogao da dobijem žensko dete koje je u Srbiji, izgleda, osuđeno da najebe u svakom smislu te reči od dana kada se rodilo.

Prekjuče je nestala Mina Milenković. Na socijalnim mrežama se pojavilo obaveštenje koje vam je svima dobro poznato i apel da se obaveštenje podeli i javi ukoliko postoje bilo kakve informacije o njoj. Kasnije juče je ustanovljeno da je devojka pronađena bosa, dezorijentisana i dehidrirana Resniku, te da je naizgled bila pretučena, kao i da je saopštila policajcima da je silovana prethodnih dva dana. Komentari koji su usledili između objave apela za njenim pronalaskom i nakon što je pronađena su stravični. Od toga da se sigurno napila pa se istripovala i pobegla, do toga da se posvađala sa dečkom i izdramila, da nije ni čudo šta joj se desilo s obzirom na to kako izgleda, pa do toga da je i zaslužila to što je nestala i šta joj se desilo s obzirom na to sa kime se druži i kako se oblači.

(old_image)

Ljudi - KOJI KURAC?! U tom trenutku, sve što znate je da je dete od dvadeset godina nestalo. Žensko dete od dvadeset godina. Lepo, mlado, malo žensko dete je nestalo. Šta kurac napila se, zaslužila je, oblačenje i društvo? Pa većina balavih drkadžija i bednih izgovora za muškarce, uzrasta između 20 i 35 godina koji su ovo prokomentarisali na ovaj način i dalje izlazi iz kafića da se javi mami na telefon kada ga zove da mu kaže kako mu je opeglala košulje, oprala usrane gaće i spremila sendvič da pojede kad se vrati kući iz šmekerisanja po Strahinića Bana. I onda s punim pravom dođeš i komentarišeš potencijalni nestanak i silovanje nečijeg deteta, sestre, drugarice, žive osobe, mlade devojke sa "nije ni čudo s obzirom na to sa kime se druži i gde izlazi". Činjenica da ovakvi ljudi postoje među nama i dišu isti vazduh kao i ja za mene je duboko uznemirujuća, jer jednostavno, on će se razmnožavati a njegovo potomstvo će se kretati među mojim potomstvom, a ja svojoj deci želim bolji svet i okruženje od toga.

Da li je "moralno ispravno" to što se devojčice uzrasta 16-22 godine zabavljaju sa džimi-krimi likovima uzrasta 30-60? Ne znam kako niko nikada nije postavio pitanje da li je normalno da čovek od 35 uopšte bude zainteresovan za devojčicu od 18 ili 20. Naravno da jeste. Jer ona je seksualni objekat zbog svog tela, zbog svog lepog lica, zbog toga što se lepo smeje i zbog toga što treba udariti tu još jednu recku na zid i provozati lepu klinku u svom preskupom produžetku za maleni kurac, na četiri točka. Na isti način na koji je ovo sasvim prihvatljivo, smatram da je prihvatljiva i privlačnost bilo koje vrste u suprotnom smeru. Jedna meni jako draga osoba mi je skoro rekla "nije problem to što radiš i kako se ponašaš, problem je u dvostrukim aršinima i što je meni to navodno zabranjeno". I jeste. Ništa normalniji ili nenormalniji nije odnos dvadesetogodišnje devojčice sa tridesetdvogodišnjim muškarcem, nego što je odnos tridesetdvogodišnjeg muškarca sa dvadesetogodišnjom devojčicom.

Skoro sam na tviteru pročitao komentar jednog korisnika, oprostiće mi što ne mogu da se setim ko je, ali parafraziran bi glasio otprilike: "Nakon "nisam rasista ali" obično dolazi najrasističkiji komentar ikada."

"Žao mi je što je silovana/nestala/oteta/prebijena ali..." Nema ali, pizda ti materina. Nakon bilo čega od prethodnog nema ali. Niko nikada na ovom svetu nema pravo da nikoga zlostavlja na ovaj ili bilo koji drugi način a naročito ne dvadesetogodišnje dete. Taj način razmišljanja u kojem je dopušteno čak i pomisliti da je neko možda zaslužio torturu zbog bilo čega što nije direktan odgovor na fizičku torturu ili ozbiljnu pretnju istom je stvar koju treba iskoreniti iz društva, iz države, sa Balkanskog poluostrva, sa celog kontinenta, planete, iz Sunčevog sistema i iz celog univerzuma. Nema opravdanja za bilo koju vrstu nasilja. Ja možda jesam idealista ali želim da živim u društvu gde oni najjači među nama pre svega neće ugrožavati, a ako je potrebno i štitiće one najslabije među nama. A to su naša deca,naši stari ali i svakako naše žene, devojke i devojčice.

Ako svaki kurton kojem se nije svideo ručak nađe za shodno da ženu premlati tiganjem, svaki iskompleksirani batica prebije do smrti ili zadavi svoju devojku zbog ljubomore, a ako je uobičajeno da retardirani potomci svojih odvratnih roditelja devojkama mogu da lupe vaspitušu i bez nekog preteranog razloga, jer, eto, malo se otela kontroli i obukla prekratku suknju ili pogledala sa strane dok su išli ulicom, onda postoji organski problem u društvu koji se širi kao kancer i koji treba tretirati poput kancera - odseći ga i baciti u kantu.

Kada je ubijena Vladislava Červenko, pisao sam tekst o tome kako je to gnusan čin ali ne treba skakati i odmah nazivati svaki slučaj nasilja nad ženskom osobom "nasiljem nad ženama", jer ovo drugo je sistemski pojam koji zahteva vreme i ponavljanje. Mnogi su me napali tada a ja sam se branio govoreći im da preteruju. Sada moram da pojedem svoje govno i izvinim im se, jer ovo što se dešava poslednjih meseci o čemu čitamo kod nas je u najblažu ruku rečeno stravično. Iako volimo da ih posmatramo kao seksualne objekte, žene su mnogo više od toga. Iako želimo da nam budu verne i imamo potrebu da ih tretiramo kao svoje vlasništvo, one to nisu niti će ikada biti. Iako mislimo da smo im neophodni i da ne mogu bez nas, verujte da sigurno nismo a i da su dovoljno samostalne i pametne da to mogu da odluče i bez da im mi stalno sugerišemo kako smo im neophodni.

Muškarci i žene nisu jednaki. Društveno. Da su jednaki, ne bi bili muškarci i žene nego bi bili nešto treće. Svima je jasno da nisu jednaki i nemam nameru da se upuštam u objašnjavanja u čemu su to nejednaki i ko je gde u prednosti. Ako želite da skočite i optužite me za muški šovinizam, slobodno, stvarno ne mogu da se ubeđujem ni sa kim. Ono što hoću da kažem je da i pored toga što kao polovi automatski nisu jednaki, ono što im je zajedničko je da su ljudska bića. Jednaka po rođenju, kroz ceo život do smrti. I jedni i drugi imaju pravo da žive, raduju se, greše, pate, provode se i neometano provode svoj životni vek.

Sva sreća, za Minu se, barem prema trenutno dostupnim informacijama koje je preneo “Blic”-ov izvor iz MUP-a Srbije, ispostavilo nakon pregleda u GAK-u da nije silovana. Reakcija koja je tada primećena je samo poslednji udarac u stomak društvu. Ljudi kao da su se razočarali. Masovna reakcija je bila: “Čekaj, nije valjda izmislila da je silovana…” Ljudi, dobro je da je izmislila. Trebalo bi da vam je laknulo zbog toga, a ne da budete razočarani što vas je “zajebala” i uskratila vam još jedan sočan skandal i nesreću o koju ćete da trljate svoje pogane sujete. Sa druge strane, draga devojčice, ako pročitaš ovo – ti si jedan kreten i nedostaje ti osnovno kućno vaspitanje. Moje mišljenje je da roditelji treba retroaktivno da te izmlate za prethodnih 15 godina što su propustili da te vaspitaju, ako i isključivo ako se ispostavi da je ovo što mediji trenutno prenose tačno i da si sve izmislila i podigla pola grada na noge jer nisi umela da se ponašaš kao normalna osoba. Onda ti roditelji treba da izmlate sebe što su te vaspitali tako kako jesu. Ponavljam još jednom samo ako se ispostavi da su do sada dostupne informacije tačne. Jer ovo što govorim, govorim u svetlu informacija koje su zvanično dostupne putem sredstava informisanja.

Ono što je Mina svojim potezom takođe uradila je stvaranje situacije da sledeći put kada neka devojčica bude stvarno imala problem ove vrste, javnost će po automatizmu da kaže: “Ma da, tako i ona mala što se kidnapovala od alkohola (credits to Nemanja Tasić) prošli put izdramila zbog dečka.” I onda će neko ko ima pravi problem i kome je potrebna pomoć da najebe zbog toga i ostane bez podrške i pomoći jer je ona odlučila da svoju nezrelost i nesposobnos da upravlja svojim emocijama prikrije tako što će optužiti NN lica za najteži seksualni delikt – silovanje uz fizičko iživljavanje i napraviti od sebe “lepu malu devojčicu koja je zbog toga postala žrtva” (iako je silovanje i samo po sebi vrsta fizičkog iživljavanja).
Napravila je protivuslugu svim ženama koje su se ikada borile za prava žena i njihovu emancipaciju, i svojim potezom rekla: “Da, sasvim je ok da pretpostavite da svaka žena koja lepo izgleda ii ma gole noge i kreće se u određenim krugovima poziva da bude silovana, jer mene su zbog toga silovali.” Ali biće onih koji će zbog ovoga da joj “zahvale” adekvatnije od mene. Drago mi je što sam pročitao da je dobro u smislu da nije seksualno zlostavljana i drago mi je da je živa i zdrava, a sa posledicama svojih pogrešnih odluka će se nositi sama.

Muškarci - žene su naše najveće bogatstvo. One su naše majke, sestre, ćerke, bake, tetke, komšinice, simpatije, ljubavnice, supruge i koleginice. Ali one su još mnogo više od ovoga i njih ne definiše i ne opisuje samo njihov odnos sa muškarcima u njihovom okruženju. Svaka je, kao i svaki muškarac, svet za sebe i osoba za sebe, kako u odnosu sa drugim ljudima, tako i potpuno nezavisno od svih. U tom svetlu treba svaku podjednako ceniti, uvažavati i voleti. I ne, pička vam materina, ne komentarisati kako je ok kada se jednoj od njih bilo šta desi, bez obzira na bilo koje njeno lično ili socijalno svojstvo.

Stop nasilju nad ženama!