Neću da zaključam svoj wireless
Ipak, nedavno su pokrenuli novu "akciju", koju hoće da ostvare preko ćaleta. Neki neutvrđeni zlikovac iz ulaza koji ima wireless je otključao ruter, tako da se u ulazu masovno skupljaju klinci uzrasta 8-14 godina, koji preko tog wirelessa skidaju igrice sa interneta, igraju igrice na internetu, gledaju zajedno fejsbuk i sajtove koje već klinci u tim godinama gledaju. Onda oni prave buku jer se skupljaju u ulazu, ostavljaju smeće, žvrljaju ulaz i td. Tako kažu pokretači "peticije da se zaključa wireless". Vodi se akcija već 4 meseca da se sazna ko to nije stavio password i onemogući pristup na signal koji šalje taj đavolji komad hardvera, pa omogućava deci da se svi zajedno skupe na minus pet u toplom ulazu, posedaju po podu i druže se. Ovo je naizgled lak zadatak, koji bi trebalo da se sastoji od "komšija, je l' imaš ti wireless?" Problem je što se besramnik vešto krije već mesecima.
Zapravo, ja se uopšte ne krijem, samo ih ne konstatujem kada mi postavljaju glupa pitanja.
Dobro, bre, ljudi, šta nije u redu sa vama? Kakvi su to ljudi koji sa rečenicom "neka idu u svoj ulaz pa nek prljaju" teraju decu? Prvi dan kada sam nabavio ruter i kada sam ga instalirao, video da sam da se klinci skupljaju u ulazu. Bilo mi je simpatično koliko su se svi sjatili i bili srećni jer imaju gde da se okupe svi zajedno i imaju internet, a zbog svojih megalomanskih poriva sam uzeo paket koji nas desetoro može da koristi u isto vreme bez da se primeti ikakva razlika, pa mi i nije problem da se njih nekoliko nakači u isto vreme. Osim toga, deca su isprljala ulaz jednom. Sišao sam, rekao im da počiste, što su oni odmah uradili, izvinili su se i nikada više nisu isprljali ništa. Tri devojčice od 11-12 godina iz nekog razloga vole da sede na stepenicama ispred naših ulaznih vrata. Jedan jedini put kada su tu ostavile smeće sam im rekao da se popnu, pokupe smeće, bace ga i nikada više ne ostavljaju smeće po ulazu. Popele su se, pokupile i bacile smeće i nikada više nisam video nijedan otpadak. A što se tiče buke - deca koja se ne smeju, ne viču, ne raduju i ne skaču nisu deca i jebeš ti takvo druženje i odrastanje. Naravno, kada preteraju, treba im reći.
Jeste se "u moje vreme" pre nekih 15-17 godina, kada sam bio njihovog uzrasta, družilo drugačije - okupljali smo se tako što smo vrištali jedni drugima pod prozorom, igrali smo klikere, fudbal, žmurke, lozinke, reli, 10-9 (u nekim krajevima poznat kao 11-10), viktorije i td. Valjali smo se po prašini, skoro niko od nas nije imao ni za Commodore 64, ni za SegaMega Drive kasnije, a kamo li Nintendo ili Sony Play Station. Mobilni telefoni su bili preskupi i bez ikakvih mogućnosti u vreme mog detinjstva. Ali, da je u moje vreme bilo PC-jeva koje možeš da kupiš za manje od jedne plate i to na 12 rata, da je bilo pametnih mobilnih telefona koje dobiješ za dinar uz račun, da je brz internet bio jeftin i dostupan, da je bilo sreće da nisam odrastao ratnih devedesetih, sigurno bismo se i mi družili kao ova deca sada. Svaka generacija ima svoje načine za druženje i ako deca hoće da se druže tako što sede u ulazu uz wireless i igraju igrice, drago mi je što mogu da im pomognem u tome. Što se mene tiče - moj wireless ostaje otključan, na neodređeno.