Mirno spavaj Pupine, tamo negde, zaboravljen od nas
Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.
(old_image)
Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime. Godine 1927. na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik Njujorške akademije nauka, predsednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta. Takođe, prvi je Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za delo "Sa pašnjaka do naučenjaka". Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od 1946. godine zove Mihajlo Pupin.
Jedan krater na Mesecu nosi njegovo ime, a u Americi je 1958. godine ustanovljeno odličje Medalja Mihajla Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike.
Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
"Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austro-Ugarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti", rekao je tada Pupin.
Njegova prebogata biografija nam pokazuje da se radi o velikom naučniku, geniju, diplomati i čoveku koji je pomogao svima, a koliko ga mi njegovi sunarodnici poštujemo? Da li se negde u Srbiji organizuje pomen ili šetnja danas, na dan njegove smrti? Da li ga gledamo na naslovnim ili bar prvim stranama dnevne štampe? Da li će danas nastavnici u školama pričati deci o Pupinu? Da li će se o njemu pričati na pijacama, trgovima ili tokom pauze na poslu? Ako nećemo mi, ko onda treba? Da li smo uopšte svesni njegovog značaja i doprinosa? Ne poštujemo ga. Ne pričamo o njemu. A imali bi dosta toga da kažemo našim prijateljima i deci.
Sudbina je tako htela da mu se datum smrti poklopi sa ubistvom bivšeg premijera Zorana Đinđića, ali to opet nije opravdanje da gurnemo jednog genija poput Mihajla Pupina u zapećak i ćutimo o njemu. Dao je dosta svetu i Srbiji. Svoju ljubav prema domovini nije iskazivao rečima već delima. A mi nismo našli za shodno da obeležimo ni dan njegove smrt.
Mirno spavaj Pupine, tamo negde, zaboravljen od nas...izgleda da nam nisi previše bitan.