Da li je moguće: Stroža kazna lopovu nego ubici?
Srbija je zemlja u kojoj možete da dobijete težu kaznu kad ukradete pare, nego kad nekoga usmrtite na drumu! Tako je blagajnik SPC Srbislav Žikić nedavno odlukom Apelacionog suda osuđen na devet godina zatvora, je je tokom 2012. i 2013. ukrao ukupno 1,1 milion evra iz blagajne Patrijaršije u Beogradu.
Kao otežavajuće okolnosti uzete su činjenice da je krivično delo bilo usmereno prema instituciji od posebnog ugleda u društvu, koja je uz to neprofitabilna verska organizacija finansirana iz donacija.
Otežavajuća je i visina sume koju je, malo po malo, nosio kući, kao i odsustvo želje da novac vrati.
Međutim, ovakva presuda otvara pitanje da li je moguće da domaće sudstvo teže tretira običnu krađu od ljudskog života.
Napadač koji je pre neku godinu ubo nožem s leđa Dragana Nedića iz Novog Sada, posekavši mu pritom jetru i pluća, dobio je dve godine uslovno.
Radoslav Vujačić, bivši zamenik direktora “Srbijagasa”, lane je dobio godinu i po iako je, tri godine ranije, sa 1,9 promila alkohola u krvi, automobilom udario dečaka na biciklu. Dečak je podlegao povredama. Olakšavajuće okolnosti bile su da ranije nije osuđivan, da ima 62 godine i da je izrazio kajanje.
Mnogi misle da je srpska kaznena politika, iako su nam zakoni među najstrožijima u Evropi, prilično blaga, jer za slično delo možete različito odgovarati u Beogradu i Kruševcu.
- Za vreme Tita, uprkos tome što sam bio smenjen kao sudija, mogu da kažem da nam je sudstvo bilo za čistu desetku. I za vreme Miloševića, dok sam branio Vuka Draškovića, bilo je za solidnu osmicu. Danas je princip zakonitosti iskompromitovan u celom svetu pod uticajem “gvantanamo sudstva i mi smo to uvezli – smatra advokat Ilija Radulović.
Prema njegovim rečima, sudije su u strahu, jer se rukovode procenama šta će zadovoljiti javnost. On citira rimsku izreku: ” Tako sam presudio jer mi se tako prohtelo” i objašnjava da iza nje često ne stoji bahatost, već strah, neznanje, nesigurnost i nedostatak vrline.
Nadlanu / izvor: telegraf