Bus plus: Uskoro validatori otporni na vandalizam

Izvršni direktor Apexa, Rade Vujović, rekao je novinarima da je taj potez neophodan budući da je do sada iz gradskog prevoza ukradeno oko 800 validatora, i najavio da će novi imati ojačana kućišta i nosače, te da će prvo biti ugrađeni u nove Solaris autobuse.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući fleksiblnosti Bus plus sistema, pored uvedenih vremenskih karata koje dozvoljavaju vožnju javnim prevozom u trajanju do 75 minuta, moguće je i uvođenje velikog broja drugih vrsta karata, u zavisnosti od tarifne politike koju Direkcija za javni prevoz određuje.

"Tarifna politika je jako osetljiva stvar pri čijem određivanju su neohodne komplikovane analize da bi se uvele nove vrste karata i ušlo u nešto što može da ošteti već postojeći prihod. Jako je bitno da, kada se uvede nova karta, sve precizno funkcioniše, i zato postoji više nivoa testiranja sa Direkcijom za javni prevoz, pre nego što karta bude puštena u opticaj", objasnio je Vujović.

Kompanija Apex, koja se pre svega bavi izradom hardvera i softvera, obavlja i prikupljanje novca od naplate karata, i sav novac prosleđuje Direkciji za javni prevoz, koja dalje vrši raspodelu sredstava prema ugovornim obavezama. Kompanija Apex ima 8,53 odsto prihoda od prodaje karata.

Na pitanje da li građani Beograda mogu da očekuju postavljanje više od sadašnjih 10 javnih displejeva na stajalištima koji pokazuju red vožnje prevoza, Vujović je rekao da kompaniji Apex nije problem da to sprovede, ali da tu odluku donosi Direkcija za javni prevoz.

Jedan od vlasnika kompanije, Sava Terzić, najavio je od septembra akciju pod imenom "Bus plus svojim očima", koja će omogućiti svim Beograđanima koji se prijave da obiđu tu kompaniju, da upoznaju zaposlene u Bus plusu, da vide gde se nalaze serveri i sve ono što je potrebno da ovaj moderni sistem funkcioniše.

Većinski vlasnik kompanije Apex nedavno je postala turska kompanija Kentkart, sa 55 odsto udela, udeo u vlasništvu od 21 odsto ima i firma Prosekom, a 24 procenta udela ima Sava Terzić, koji je 2000. godine prvi u Srbiji sa svojim timom inženjera pokrenuo i razvio domaću proizvodnju uređanja za satelitsko praćenje vozila putem GPS/GSM mreže.

(Izvor: Tanjug, Novosti)