Beogradska konferencija o Evropi : O čemu govorimo kad govorimo o Evropi
Takozvani komunistički sistem na Istoku potpuno se urušio nekoliko godina ranije, a zajedno sa njim i granica koja je delila Nemačku i čitav naš kontinet u dve nejednake celine.
Promena je bila, najblaže rečeno, dramatična. Evropa je u to vreme bila „stvorenje Hladnog rata“, podeljena, neuravnotežena, disfunkcionalna, bipolarna. Međutim, bila je puna nade i definitivno je težila ka nečemu boljem. U to nije bilo baš nimalo sumnje.
Proces ujedinjenja bio je u punom zamahu. Činilo se da su nove realnosti na vidiku. I na Istoku i na Zapadu podjednako, ljudi su iznenada dobili realnu priliku da žive svoje živote u miru, prosperitetu i demokratskim slobodama, vrednostima koje su predstavljale esencijalni impuls koji je nadahnuo osnivače zapadnoevropske saradnje nakon Drugog svetskog rata.
Kontinent je preobražen na način koji samo nekoliko godina ranije nije mogao ni da se zamisli i kao da su svi, s izuzetkom Balkanskog poluostrva, uživali u optimizmu koji je prevladavao tokom čitavih devedesetih godina.
Međutim, ako na ovom mestu preletimo u budućnost, sve do 2014. godine, otkrićemo da Evropa više nije toliko samouverena. Ekonomska kriza koja je otpočela pri ulasku u novi vek i milenijum, izazvala je političku krizu koja je opet postala kriza indentiteta masovnih razmera. Čini se da niko više ne zna tačno šta to Evropa zapravo jeste i/ili šta bi trebalo da bude u godinama koje slede. Na domaćem terenu konstantno je izložena izlivima ksenofobičnog nacionalizma dok joj duž granica prete novi sukobi i ratovi.
Evropa je godine 2014, dakle, misterija Evropljanima. Da li je kontinent? Politička unija? Dinamično igralište za birokrate? Ekskluzivni polo klub samo za bogate i moćne? Ili možda stanje duha? Znak kvaliteta? Pitanja se množe: kako se, stvarno, postaje i ostaje Evropljanin? I zašto je taj prokleti identitet baš toliko nestabilan? Na kraju krajeva, koliko to uopšte Evropa ima? Da li bi trebalo da postoji samo jedna jedina? Da li bismo mogli, da li bismo smeli, da se nadamo istovremenom postojanju mnogih Evropa paralelno? Može li imperativ saradnje da bude usklađen s idealom raznolikih identiteta, kulturnih tradicija, nacionalnim ili regionalnim ponosom? Postoji li i dalje šansa da Evropa bude iznova osmišljena kroz vibrantan suživot jedinstva i različitosti?
O ovim i mnogim drugim pitanjima diskutovaće se na Beogradskoj debati o Evropi pod odgovarajućim naslovom (O čemu govorimo kada govorimo o Evropi). Tokom tri dana, od 5. do 7. decembra, ugledni evropski intelektualci pokušaće da odgonetnu mnoga savremena pitanja koja opterećuju naš kontinent. Bilo da se govori o intenzivnoj raspravi na temu dominantnih koncepata Evrope, o pitanjima uloge koju kultura igra u demokratskim društvima današnjice ili o analizi lokalnih društvenih dinamika, budite uvereni da će neki od najistaknutijih savremenih glasova na kontinentu dati sve od sebe da osiguraju odgovor na ono najbitnije pitanje koje je i motivisalo ovu debatu te koje služi kao njen naslov i moto podjednako:
O čemu govorimo kad govorimo o Evropi.
Hajde da to saznamo zajedno.
Inicijatori Beogradske debate o Evropi su: Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung, Allianz Kulturstiftung i S. Fischer Stiftung, u saradnji sa Goethe-Institutom Beograd i Udruženjem Krokodil. Konferenciju je podržao Poverenik za kulturu i medije vlade Savezne Republike Nemačke.
Za više informacija posetite sledeće stranice:www.krokodil.rs,www.goethe.de/ins/cs/sr/bel.html ili nas kontaktirajte na festivalkrokodil@gmail.com, +381603119857.Jezici debate su: bhsc, German, English.Simultani prevod obezbeđen.Ulaz besplatan.