#BOOKTALK2016 - Dragoljub Igrošanac: Domaća fantastika se više ne ignoriše!

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija "Nedelja knjige",od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom "Walk & Talk" aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u "Teatru". Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Moderator panela "Mi deca Save Savanovića: Fantastika i njeno mesto u savremenoj književnosti" biće Dragoljub Igrošanac, kulturni aktivista i promoter fantastične književnosti, vlasnik i glavni urednik sajta Art-Anima.com.

Fantastika je u svim segmentima kulture globalni trend. Da li je to razlog zbog kojeg se fantastika ponovo vratila i u savremenu srpsku književnost?

- Fantastika je oduvek bila sastavni deo srpske književnosti. Nikada je nije napuštala, iako je u istoriji naše književnosti bilo tendencija da se ova vrsta stvaralaštva potisne, marginalizuje, pa čak i potpuno iskoreni. Fantastika je u svetskoj književnosti prisutna od njenih početaka, od najstarijeg poznatog pisanog književnog dela, „Epa o Gilgamešu“ iz 1700. godine pre nove ere, i neodvojivi je njen deo. A u srpskoj književnosti fantastika je prisutna još od srednjeg veka. Suviše je to duga tradicija da bi nedovoljno promišljenim odlukama nekolicine uticajnih ljudi iz domaćeg književnog establišmenta navedena praksa marginalizacije bila u potpunosti sprovedena u delo. Mada, šteta jeste načinjena. Naročito u periodu nakon II svetskog rata. Međutim, promena unutrašnjih društvenih prilika, veća otvorenost prema zapadnoj kulturi u poslednjih 25 ili 30 godina doprineli su uspostavljanju jedne pomalo stidljive, ali postojane scene fantastike u Srbiji. Scena postaje dosta agilnija i raznovrsnija u poslednjoj dekadi, zahvaljući snažnom uticaju interneta, globalnim književnim fenomenima iz sveta fantastike, nizu spektakularnih ekranizacija, oživljavanju interesovanja za slovensku mitologiju, itd.

Da li domaći izdavači danas imaju više poverenja u autore fantastike nego pre 10 godina?

- Da. Neuporedivo je drugačiji odnos izdavača prema domaćim piscima fantastike danas, nego što je to bio slučaj pre deset godina. Danas postoji više jakih izdavača koji su svesni popularnosti fantastike, ali i kvaliteta koji ta vrsta sa sobom donosi. Oni sasvim sigurno ne žele da se odreknu tih potencijala. Gotovo da ne postoji značajniji domaći izdavač koji u svojoj ponudi, u ovom trenutku, nema i žanrovska dela. Čak imamo i nekoliko izdavačkih kuća koje su u potpunosti posvećene delima fantastike. U takvim uslovima, i položaj domaćih pisaca fantastike je mnogo komforniji. Njima su sada načelno otvorena i vrata najvećih izdavača. Ne postoji nikakva prepreka, nikakva preporuka ili dekret, kojim se prozna dela označavaju nepoželjnim samo zato što pripadaju fantastici. Uopšte, fantastika doživljava bitno drugačiji tretman nego ranije. Danas o delima fantastike često možete gledati afirmativne priloge u najznačajnijim kulturnim TV emisijama, čitati preporuku ili kritiku u najtiražnijim novinama, a više nije ništa neobično ako se neko delo nađe u užem izboru za NIN-ovu nagradu. To je bilo gotovo nezamislivo do pre 10-15 godina. Domaća fantastika se više ne ignoriše.

Vlasnik ste i urednik sajta Art-Anima.com koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Na kakvu reakciju publike i književne scene ste nailazili na početku?

- Sajt Art-Anima.com pokrenut je 2006. godine sa željom da se na jednom mestu predstave najznačajniji srpski i regionalni pisci fantastike. Pored njihovih biografija i kratkih priča, tu su i teorijsko-esejistički radovi brojnih eminentnih proučavalaca i teoretičara književnosti, kritički osvrti na dela, tekstovi posvećeni kreativnom pisanju, intervjui itd. Dakle, radi se o jednom usko profilisanom sajtu, koji je odmah po pokretanju pridobio simpatije i podršku najznačajnijih autora s prostora bivše Jugoslavije i tokom ovih deset godina stekao prilično zavidnu reputaciju. Naša želja je da se ne zadržavamo samo na elektronskoj formi koju nam garantuje medij kakav je internet sajt, već da egzistenciju ideje pokušamo da obezbedimo i u fizičkom, odnosno, štampanom obliku. Tako smo 2014. godine, zahvaljujući saradnji sa izdavačkom kućom Čarobna knjiga, pokrenuli almanah Književna fantastika. Ova publikacija, sledeći koncept sajta, teži da ljubiteljima pisane reči jednom godišnje predstavi aktuelnu domaću i regionalnu scenu fantastičkog literarnog stvaralaštva. Do sada su objavljena tri broja i upravo radimo na pripremi četvrtog.

Kome su dela fantastike domaćih autora najzanimljivija?

- Raznovrsna je publika koja čita dela domaćih pisaca fantastike. Od starijih osnovaca i srednjoškolaca pa do ljudi koji su u poznoj životnoj dobi; od običnih ljudi koje susrećete na ulici, preko policajaca i vojnih lica, do visokocenjenih zdravstvenih radnika, slavnih muzičara, voditelja, glumaca, naučnika... Zahvaljujući sajtu Art-Anima i istoimenom festivalu koji organizujem, imao sam zadovoljstvo da mnoge od njih lično upoznam i steknem prilično jasan uvid u njihovu privrženost ovom vidu literarnog stvaralaštva, koja zaista ne može da vas ostavi ravnodušnim.

Kako ste vi zavoleli naučnu fantastiku i koja dela su uticala na vas?

- Moja privrženost fantastici vezuje se za najraniji period mog života, počev od slušanja bajki i priča za laku noć. Kasnije se ona nadograđivala kroz književna, stripska, filmska ostvarenja koja sam vremenom otkrivao. Što se tiče dela koja su na mene ostavila najupečatljiviji utisak u najranijem čitalačkom dobu, svakako moram istaći klasični roman „20.000 milja pod morem“ Žila Verna. U srednjoškolskom dobu, između ostalog to su bila dela Stivena Kinga, „Hronike Dine“ Frenka Herberta, „Knjige krvi“ Klajva Barkera, ali i kraća prozna dela domaćih pisaca poput Gorana Skrobonje i Zorana Jakšića. U kasnijem periodu prevagu nose klasici E.A. Po, Borhes, Gogolj, Legvinova, Gete...

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

(old_image)

Autor: Jelena Jovičić