Definitivan kraj Svratišta: Nije postignut dogovor CIM i grada Beograda

U nastavku vam prenosimo integralnu verziju Saopštenja za javnost koje je objavio Centar za integraciju mladih, koji je vodio projekat Svratište u Krfskoj ulici. Saopštenje potpisuje izvršna direktorka Milica Đorđević i tim Centra za integraciju mladih.

VIDEO: Svratište mi je...

Dragi prijatelji, saradnici, kolege i sugrađani, Centar za integraciju mladih želi još jednom da vam se svima zahvali na velikoj podršci koju su usluga Svratište za decu i deca uključena u život i rad na ulici, u prethodnih nekoliko dana, meseci i poslednjih šest i po godina – dobili od vas.

Nažalost, posle višemesečnog dijaloga koji je intenziviran poslednjih nedelju dana a nakon današnjeg sastanka u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda, CIM obaveštava javnost da nije dogovoren održivi način podrške nastavku rada Svratišta.

Napominjemo da preko 40 jedinica lokalne samouprave u Srbiji uspešno realizuje proces javnih nabavki i na taj način odgovorno obezbeđuje održivost preko 50 usluga socijalne zaštite na svojoj teritoriji.

SAZNAJ: Deca beskućnici: Ako zatvore Svratište opet smo na ulici

Problem:

Projektno finansiranje predviđa finansiranje projekata a ne usluga socijalne zaštite. Pored toga, projektno finansiranje ne može da obezbedi usluzi Svratišta podršku drugih institucija koje su ključne ako želimo odgovorno da radimo sa decom uključenom u život i rad na ulici. Projektno finansiranje, takođe, dovodi do toga da se sa finansijskom podrškom uslugama socijalne zaštite kasni i po nekoliko meseci i na taj način se onemogućava realizacija usluge.

Godine 2012. od ukupnog budžeta koji je bio potreban za realizaciju usluge Svratište (140 aktivnih korisnika, 24/7), koji je iznosio 25.823.611,21, doprinos građana, volontera, kompanija i drugih organizacija bio je 43,49% celokupnog budžeta. Iznos od 14.592.864,79 je obezbeđen iz budžeta grada Beograda. Takođe, podrške u novcu, grad Beograd je ustupio na korišćenje objekat u Krfskoj 7a, a uz pomoć donatora, objekat je adaptiran i stavljen u funkciju.

Prema planu i odobrenom budžetu, 86,6% sredstava traženih od grada Beograda (56,51% od ukupnog budžeta potrebnog za realizaciju usluge) upotrebljeno je za obezbeđivanje koordinacije i stručnog rada sa decom. Od tog iznosa skoro 50% čine troškovi poreza i doprinosa koje je Centar za integraciju mladih uredno isplaćivao angažovanim profesionalcima. Dakle, oko 25% celokupnog budžeta potrebnog za dvadesetčetvoročasovni stručni rad sedam dana u nedelji, sa 140 aktivnih korisnika je deo koji je, prema budžetu odobrenom od strane Sekretarijata za socijalnu zaštitu – uplaćivan za neto zarade zaposlenih stručnjaka u programu. Za godinu 2013., CIM je umanjio iznos traženih sredstava od Sekretarijata, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju, i konkurisao podnetim projektom za iznos od milion dinara bruto mesečno za potrebe koordinacije i stručnog rada odnosno 19 osoba.

APEL: Pronađite rešenje za Svratište

Posledica:

Zbog svega navedenog, kao što je i ranije rečeno, nedelja 31. mart 2013. godine će biti poslednji dan u kojem će Centar za integraciju mladih, realizovati uslugu Svratišta na adresi Krfska 7a u dosadašnjem projektnom okviru. U ponedeljak, 01. aprila, CIM će predati ključeve prostora koji nam je ustupljen na korišćenje 2008. godine, kao i specifikaciju stvari i materijala koje su date za potrebe Svratišta a koje će ostati u prostoru – Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda.

Imajući u vidu da je u periodu od januara do kraja marta 2013. godine, Svratište odgovorno realizovalo sve aktivnosti koje usluga predviđa, nadamo se da će Sekretarijat za socijalnu zaštitu naći način da refundira troškove nastale u tom periodu.

Objašnjenje:

Zakon o socijalnoj zaštiti rad Svratišta tretira kao uslugu a ne kao projekat i predviđa održivost usluge kroz raspisivanje tendera za javne nabavke. Jedan od Zakonom propisanih preduslova jeste da zainetersovani pružaoci usluga imaju licencu za realizaciju određene usluge a profesionalci akreditaciju, i CIM se nada da će taj pravilnik biti usvojen u što skorijem roku.

Ipak, realnost je da i bez primene sistema licenciranja i akreditacije, preko 40 jedinica lokalne samouprave u Srbiji uspešno realizuje proces javnih nabavki i na taj način odgovorno obezbeđuje održivost preko 50 usluga socijalne zaštite na svojoj teritoriji. Žao nam je što to nije moguće uraditi za decu uključenu u život i rad na ulici u glavnom gradu Republike Srbije.

Radi uspešne i kvalitetne zaštite dece u celoj zemilji pa samim tim i na teritoriji grada Beograda, neophodno je uspostaviti mrežu usluga i ustanova i to isto preporučuje i Zakon o socijalnoj zaštiti. Ovo znači da jedno Prihvatilište sa prihvatnom stanicom za decu, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine kao i Zavod za vaspitanje, pored mreže centara za socijalni rad, nisu dovoljni za obuhvat dece koja se nalaze u stanju socijalne potrebe. Iz tog razloga su i organizacije civilnog društva prepoznate kao ravnopravni pružaoci usluga kako bi u saradnji sa drugim relevantnima akterima, obezbedili pravovremenu, sveobuhvatnu i prilagođenu podršku onima kojima je to najpotrebnije.

Te organizacije, koje činimo mi, naši prijatelji, sugrađani i komšije, su saveznici institucijama u izgradnji demokratije, društva zasnovanog na principima ravnopravnosti, solidarnosti i socijalne pravde. Ipak, dokle god donosioci odluka, odnosno oni koji imaju najveću odgovornost u jednom društvu jer se glasanjem birača na izborima nalaze na poziciji moći i odlučivanja, ne uzimaju u obzir volju građana i ozbiljno ne razmotre potrebe u društvu – na ravnopravnije, solidarnije i bolje društvo – ćemo još čekati.

Izvor: CIM