Blog | Detalji | BRZA KAFA - USAMLJENA STAROST | Dragan Todorović | nadlanu.com

Često imam naviku da odem u jedan kafić gde sedim, kada imam stresan dan, i pijem kafu. To vreme provedeno tamo je nekako samo moje. Pronadjem vremena da usporim, razmislim o svemu. I tako sam jednog dana sedeo u tom kafiću ispijajući svoj produženi espresso sa mlekom kada sam ugledao čoveka u njegovim šezdesetim godinama koji sedi sam i pije pivo. Svaki naredni put kad bih došao video bih njega. Uvek sam, u istoj staroj plavoj košulji, bež pantalonama, ispijao bi veliko točeno pivo. Kasnije sam čuo od osoblja tog kafića da tako provodi sate sedeći, sve dok se ne napije i dok ne počne da drema za šankom. Čak su mi kazali da često dođe već pijan. Par puta sam se i sam uverio. To me je nateralo da baš usporim i dobro razmislim. Da razmislim o tome kako uopšte neko dođe u tu situaciju da u tim godinama svaki dan provodi sam opijajući se. Onda mi je sinulo. Svako od nas nekad i negde žuri. Da stignemo tramvaj, na predavanja, na kafu sa prijateljima, na posao... Pijemo brzu kafu, jedemo brzu hranu, šaljemo SMS poruke jer nam razgovor oduzima dosta vremena, imamo neobavezan seks umesto ozbiljnih veza, čak nekad noću na internetu čitamo novine koje će se prodavati tek ujutru. A kada su u pitanju veze, brakovi, deca uvek kažemo ''ma ima vremena''. Đačko doba brzo prođe, dvadesete još brže, samo što tada retko kad razmišljamo o ozbiljnim vezama a kamoli brakovima. Decu i ne pominjemo jer mi i dalje smatramo da smo deca. Onda nam to razmišljanje prekine SMS koji nam je upravo stigao. Opet kasnimo da se vidimo sa prijateljima. Brzo se oblačimo, ne stižemo na bus pa ''hvatamo'' taxi, izlazimo, provodimo se, ležemo u 4h, ustajemo u 08h i opet žurimo iznova jer baš sutra počinjemo da učimo za ispit ili idemo na posao. Samo moramo paziti da se ne probudimo jednog dana u šezdeset prvoj godini i shvatimo da ćemo tog dana ići u onaj kafić. Znate, onaj gde ja sad rado provodim vreme sam.