Neverovatna lakoća diskriminacije

Evo nas u 21. veku, okruženi smo novim tehnologijama, informacije su nam dostupnije nego ikada, da bismo stekli visoko obrazovanje ne moramo čak ni svoj stan da napustimo. S druge strane, ta ista tehnlogija, prezicnije internet pruža nam odličan uvid u to koliko smo glupi, što nije stvar izbora, i koliko smo puni predrasuda, što jeste stvar izbora.

Pored poplava na koje ne možemo da utičemo, još dve teme nam okupiraju pažnju ovih dana.
Prva je naizgled zabavnog karaktera, a druga nije nimalo zabavna, bar ne bi trebalo da bude.

Reč je o kontroverznoj pobednici Evrovizije i devojci koja je izvršila samoubistvo skočivši sa Filološkog fakulteta. Ove dve osobe naizgled nemaju ništa zajedničko, ali povezuje ih jedno - diskriminacija.

Vest o pobednici ovogodišnje Evrovizije proširila se medijima poput šumskog požara. Reč je o Končiti Vurst, transseksualcu iz Austrije. Ok, priznajem, nije svakidašnje videti damu u predivnoj haljini, savršeno našminkanu i pre svega lepu i ženstvenu, a pritom da ima bradu i brkove.

I naravno da će mediji objaviti vest o pobedi i istaći ono što je očigledno. Ali, ono što se desilo kasnije, takozvana poplava tekstova o Končiti, nije samo pokušaj medija da podignu čitanost kako mnogi konzumenti vesti optužuju. Da Končita nikome nije bila intersantna, ne bi se pisalo o njoj. I upravo oni koji se najviše intersuju za Končitu su bili najuporniji u tome da je najviše ocrne.

Nisu mogli da vam promaknu komentari tipa: zašto pišete o ovoj spodbi, ovakva stvorenja treba uništiti, ne mogu više da čitam o ovoj sotoni, ova koncita je direktno ruganje bogu, koji nas je stvorio po svom liku, pa ovo stvorenje je za zaljenje…

I tako već danima…

Druga tužna tema koja nas je poremetila ovih dana je tragična smrt mlade studentkinje koja je izvršila samoubistvo bacivši se sa zgrade Filološkog fakulteta u Beogradu.

Naime, niko zapravo ne zna tačan razlog zašto je ova devojka sebi oduzela život, ali svi sebi daju za pravo da vrše psihoanalizu na osnovu nekoliko vizuelnih momenata. Tako imamo izjavu kolega Jelene R. i zaposlenih na fakultetu koji su je poznavali.

Oni kažu da ne mogu da pretpostave zbog čega je devojka odlučila da oduzme sebi život, ali navode da je bila veoma povučena i ističu da je gotovo stalno nosila crnu odeću, što je svima bilo čudno.

Dakle, zapamtite, ako nosite crnu odeću, imate više šanse da budete depresivni i izvršite samoubistvo. Da li je moguće da moramo da budemo svedoci ovakvih izjava u 21. veku, veku slobode izražavnja – i rečima i izgledom i delima. Da, jeste.

S obzirom na to da je u devojčinoj ruci pronađen crni konac, njene kolege sa fakulteta su to povezale sa razgovorima koje su imali s Jelenom R. nekoliko dana pred smrt. Oni smatraju da je devojka po ponašanju i pričama mogla da bude članica sekte „Crna ruža“, najozloglašenije na Balkanu. Oni smatraju… Ali problem je i što generalizuju.

Smrt ove devojke je strašna, samoubistvo je uvek jako teško razumeti. Ono što mene brine i ljuti, a po komentarima čitalaca ovih vesti vidim i njih, jeste ponovo diskriminacija. Ovakvim izjavama svi oni koji nose crno ili se na neki način drugačije oblače i ponašaju automatski se stavljaju u koš sektaša, potencijalnih samoubica, rečju problematičnih osoba.

Da je ova nesrećna devojka pričala iste priče koje ističu njene kolege, a nosila odeću jarkih ili pastelnih boja ne bi bilo ni reči o pripadnosti "Crnoj ruži".

Ovo je vreme u kome se više nego ikad priča o diskriminaciji, ali izgleda da smo time različitim pojedincima napravili medveđu uslugu.

Kada će masa “normalnih” ljudi biti u stanju da pusti transseksualce, alternativce, homosekualce, individualce i ostale žrtve predrasuda da žive svoj život bez konstantnog online i offline maltretiranja?

Naravno da je najlakše sedeti iza svojih malih i velikih monitora gde smo jako moćni i nema opasnosti da nam neko odgovori protivargumentom direktno u lice. I svi smo bar jednom to uradili, priznajte! I to nije toliko bitno koliko pitanje da li smo svesni posledica svojih reči?

Da li smo svesni da reči bole i da mogu da naprave štetu tragičnih razmera? Hejterima mogu da dam mnogo saveta, ali neću. Samo zato što su oni i sami svesni onoga što rade umesto onoga što bi trebalo da rade.

Evo, podržaću vas, nastavite da sedite bezbedni u toplini svojih domova, uređujući svoje rečenice pune optužbi, pa čak i gneva koje ćete uputiti osobama koje su drugačije od vas. A da li su zaista oni drugačiji ili ste vi oni koji se ponašaju “čudno”?