Kakvu hranu jedemo: Lažni med, pljeskavice pune hormona, a aflatoksin u mleku

Gotovo da ne postoji meso ili proizvod od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa od toga nije bezbedno za decu i odrasle. Sve je prepuno hormona, emulgatora i antibiotika.

Ovako objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.

- Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana - priča dr Stojšić. - Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega.

Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže dr Stojšić, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava naš sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

- Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli - navodi primer dr Stojšić. - Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke.

MED
Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava dr Stojšić.
- Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika - priča dr Stojšić. - Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Naš sagovornik tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir!

- Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko - kaže dr Stojšić. - U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje naš sagovornik.

AFLATOKSIN
U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

- Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu - kažu u resornom ministarstvu. - Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista - 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.

izvor: novosti