VASKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJA: Dajmo onome ko nema!

Proslavimo danas, draga braćo i sestre, Gospoda Boga našega... Očistivši čula svetim postom, ugledajmo nepristupnu svetlost Vaskrsenja, ugledajmo Hrista Koji blista u našim srcima! Oprostivši sve jedni drugima, obnovimo se Vaskrsenjem u novi život! Zaživimo Vaskrslim Hristom da bismo svi, već u ovome životu, doživeli sebe i druge kao Jedno Telo, Jednu Crkvu Božju! Iako živimo u teškom vremenu, punom neizvesnosti i tragedijâ, ne smemo, ugledajući se na drevne hrišćane, da prestanemo da se radujemo i Hristovom ljubavlju volimo, i to ne samo jedni druge već i neprijatelje naše, da nas ništa ne bi odvuklo sa puta života koji nam je Hristos darovao. Ako jedni drugima ne oprostimo, neće se ni nama oprostiti, a ako osuđujemo, već smo mi sami osuđeni, uči nas Gospod.

Bez praštanja i sagledavanja sopstvenih sagrešenja prema bližnjima, prijateljima i neprijateljima, nećemo moći da u svoja srca primimo svetlost Vaskrsenja niti da postanemo baštinici nade na večnost u kojoj nema ni straha, ni uzdaha, ni tuge. Ne bojmo se, dakle, ovoga sveta, braćo i sestre, jer je Hristos pobedio svet! Bojmo se samo odlaska iz svetlosti u tamu, iz radosti Carstva Božjega, kojim treba da zaživimo već! Mi hrišćani se ne bojimo smrti. Duboko verujemo da nismo od ovoga sveta, iako u njemu živimo. Hristos, Večna Pasha, otvorio nam je dveri Carstva Božjeg. Ono je naša istinska otadžbina, a mi smo u ovome svetu samo putnici koji prohode kroz vreme i prostor, svedočeći Hrista svojim životom. Nemojmo, zato, nikada zaboraviti u Koga smo kršteni i za Koga živimo, da naša životna trka ne bi bila uzaludna i da naša nada ne bude nada u prazne i sujetne idole ovoga sveta i veka (sr. Gal 2,2)!

Deco naša duhovna, ne zanemarimo ljubav! Jer, upravo po našoj međusobnoj ljubavi svi će nas prepoznati kao Hristove učenike (Jn 13,35). Budimo sapatnici onima koji stradaju, plačimo sa onima koji plaču i tešimo ih nadom u Gospoda! Neka naše služenje Bogu ne bude novo izdanje farisejske spoljašnje pobožnosti! Kakvu ćemo onda nagradu primiti? Žrtvujmo se za bližnje! Dajmo onome ko nema! Smireno slavimo Boga rečima pokajanog carinika koji tako nađe opravdanje! Narod Božji je danas rasut po čitavom svetu, ali ono što nas sjedinjuje i čini Jednom Crkvom nisu prolazne ideologije ovoga sveta, već duboka svest o tome da smo sjedinjeni u Hristu u Koga smo kršteni i Kojim se pričešćujemo. Potrudimo se zato da oni koji nisu upoznali svetlost Hristovog učenja vide u nama put i u nama prepoznaju istinske naslednike apostolâ i svetitelja Hristovih! Ceo rod srpski se, u tom duhu, ugleda na Svetoga Savu, koji nam je nepogrešivo ukazao na put Hristov kao na jedini put života. Nemanjićke svetinje vekovima sijaju kao svetionici u magli naše istorije, ukazujući nam na sveobuhvatne duhovne horizonte Carstva Božjeg koje nije od ovoga sveta. Zato nas nikakva stradanja i nepravde ovosvetskih moćnika ne mogu i ne smeju podeliti i zavaditi.

Mnogo je, draga braćo i sestre, gorčine i tuge u našem narodu posle svih teških godina iskušenja kroz koja smo prošli i prolazimo. Ipak, nipošto ne smemo pasti u očajanje. Jer, kada strada hrišćanin se još više kaje pred Bogom, a istovremeno se i raduje jer zna da Gospod neće prezreti srce ispunjeno nadom. Stoga se molimo Bogu, draga naša deco duhovna, da nas sačuva od mržnje i zlih dela, a da nas nauči ljubavi kojom je On zavoleo ovaj svet. Ako budemo u stanju da prepoznamo bol i patnju bližnjega i pokajemo se za grehe svoje, naš trud neće biti uzaludan nego će nam biti na spasenje i na život večni.

Čuvajmo svetinju braka i porodice vaspitavajući decu u veri, strahu Božjem i čistoti, ne zaboravljajući da je porodica „domaća Crkva” i temelj hrišćanske zajednice! Redovno učestvujmo u evharistijskim sabranjima pričešćujući se Telom i Krvlju Hristovom i tako svi postajući Jedno Telo, Telo Hristovo, Narod izabrani, Crkva Boga Živoga! Ne zaboravljajmo da se ova čudesna Tajna nastavlja verom i ljubavlju koje smo pozvani da delatno svedočimo u domu, na poslu, pred onima koji nas vole, kao i pred onima koji nas mrze, ukratko - svuda i svagda. Za hrišćanina ceo život jeste liturgijska pashalna radost. Ko njome zaživi, neće u drugom čoveku gledati stranca: u svakom će prepoznavati lik Gospoda našega, Koji želi da se svi ljudi spasu. Svedočenje Radosne Vesti da je Hristos vaistinu vaskrsao naša je svakodnevna obaveza jer nas Gospod Duhom Svetim poziva da se ne zatvaramo u sebe već da i druge uvodimo u tu radost i ukazujemo im na jedini put spasenja. Hristos Vaskrsli nas poziva da budemo svetlost svetu, a ne sablazan. Kada smo spremni da priznamo svoja sagrešenja i da se ispravljamo u smirenju, mi se time ne ponižavamo već pokazujemo da u nama zaista obitava Duh Božji.

Posebno vam blagovestimo da je za praznik Silaska Svetoga Duha, završnice Hristovog podviga spasenja sveta i čoveka, u junu ove godine na apostolskom ostrvu Kritu sazvan Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne Crkve. Svi smo dužni da se molimo Gospodu da ovaj izuzetni duhovni i svetoduhovski događaj bude rečita potvrda nerazorivog jedinstva svete Pravoslavne Crkve u veri svim istinskim hrišćanima, da bude poziv svima koji u Hrista veruju da budu jedno u jedinom Spasitelju i Gospodu našem.

Ne zaboravimo, draga braćo i sestre, da smo prizvani i da gde god se nalazili i šta god radili budemo mirotvorci na taj način svedočeći Boga, Koji nam mir daje i jeste Mir naš. Iako smo svi različiti, ne smemo nikada da previdimo da smo svi stvoreni po liku Božjem i pozvani da budemo jedno u Hristu. Zato onome ko posrne treba pružiti ruku, a ne gurati ga u još dublju propast; bolesnog treba posetiti i negovati, a zalutalog uputiti na pravi put. Čineći tako, učinićemo da se u našim delima projavljuje Gospod, Koji nam je rekao da treba da budemo svetlost svetu. A iznad svega, deco naša duhovna, neka život naš bude stalno blagodarenje Bogu na svemu i za sve! Jer, šta bismo drugo i veće mogli da prinesemo Vaskrslome Hristu, Koji nas iz tame prevede u svetlost poznanja i iz smrti u život večni? Zato, zajedno sa anđelima i sa svima svetima na nebu, a ujedno i sa braćom svojom i sestrama svojim na zemlji, zapevajmo pobednu pesmu i u prazničnoj radosti pozdravimo jedni druge pozdravom:
HRISTOS VASKRESE!