Hernan Cattaneo

Čuveni argentinski di-džej-mag, maestro, jedan od najboljih i najtraženijih di-džejeva u svetu... Voli da pušta muziku u Istočnoj Evropi, zadovoljstvo mu je da se iznova vraća na prostore bivše Jugoslavije... Ovog leta biće gost Refresh festivala u Crnoj Gori, gde će nastupiti u petak, 8.avgusta. A kako je došao dotle...

Kakvu muziku si slušao kada si bio dete, tinejdžer... i koliko je ta muzika imala uticaja na tvoj kasniji rad?
- Slušao sam muziku koju je slušala moja starija sestra! Neki rok, soul, fank... Moja majka je slušala velike bendove, melodičnu muziku... To je, naravno imalo uticaja na mene.

Koliko ti je bilo teško da pronađeš „svoj zvuk“?
- Naravno, trebalo mi je vremena... Negde oko petnaeste godine počeo sam da slušam različite vrste klupske muzike, elektronske muzike. Sviđa mi se ta energija. Do tada sam bio više u soul fazonu, i tu ima melodije i emocije, ali fali energije. U klupskoj muzici je sve to objedinjeno. Onda je sredinom osamdesetih godina počela da nastaje house muzika, to je sve što volim objedinjeno u jednoj vrsti muzike.

Kako biraš pesme koje remiksuješ?
- Danas vam tehnologija daje mnogo elemenata od kojih možete da izaberete. Ja volim muziku koja je melodična, groovie, i ne volim previše brzu ili tvrdu muziku. Od roka sam uvek više voleo progressive rock nego recimo heavy metal, Uvek sam više voleo melodične i deep numere.

Značenje Frenka Naklsa u tvom životu...?
- On je skoro izumeo house muziku, a house muzika je bila moja prva velika ljubav u klupskoj muzici, tako da je naravno imao velikog uticaja na mene i kao producent i kao di-džej. Putovao sam u Njujork iz Argentine samo da bih  njega čuo. To je za mene bilo kao da idem u školu!

Koliko ti je bilo teško da se probiješ u svetu, s obzirom na to da dolaziš iz Argentine? Da li ti je bilo teže ili lakše?
- Na neki način, bilo je teško, jer Argentina je daleko, ne dobijaš informacije, muziku, ploče... Bilo je jako teško doći do toga. Ali imao sam sreće da 1998.godine u Argentini puštam muziku pre Pola Oukenfolda, koji me je čuo, dopalo mu se kako radim, i pozvao me je da radim s njim po celom svetu. To su bila velika vrata za mene za svetsku scenu. Onda sam se preselio u Englesku, i stvari su se uvek promenile...

S kojim di-džejevima najviše voliš da radiš?
- Teško je izabrati jednog, jer ima toliko sjajnih ljudi s kojima sam radio... Bio sam privilegovan u poslednjih desetak godina da radim s većinom vodećih iz celog sveta - Sashom, Satoshi Tommy-em... s mnogima kojima sam se uvek divio, i bilo je dobro za mene što sam imao prilike da radim s njima.

Gde vidiš progressive zvuk kroz nekoliko godina?
- Muzika se stalno menja... Progressive danas potpuno je drugačiji od onog  pre deset godina, pet godina, pre dve godine i biće potpuno drugačiji za dve godine! Srećom, svi ti različiti stilovi se, čini mi se vrte oko house muzike. Imate progressive house, tech house, minimal house ili deep house... ja sve to volim. Kada puštam muziku, pokušavam da miksujem sve što mogu od svih tih žanrova, jer ne mislim da je pametno vezivati se za jedan stil kada imate sjajne muzike u različitim žanrovima.

Da li pratiš trendove u muzici ili jednostavno radiš ono što ti se sviđa?
- Volim da puštam sve ono što mislim da je interesantno. Ne obraćam pažnju na žanr i da li je trendi ili nije. Sada recimo mnogi di-džejevi puštaju samo minimal, ceo set. Ja pustim i nešto od toga, jer je super, ali ne mislim da je minimal najbolja stvar ikada, kao što je pre neku godinu bio elektro ili nešto drugo... Mislim da uvek ima dobre muzike koja je u trendu, ali isto tako ima jako dobrih klasičnih stvari... Zato volim da kažem da je house glavna struja u muzici i sve što se vrti oko njega je za mene dobro.

Bio si u Novom Sadu, bio si u Beogradu nekoliko puta, šta misliš o publici u Srbiji i čega se sećaš sa tih nastupa?
- Zaista volim da nastupam u Istočnoj Evropi. Tu su neka od mojih omiljenih mesta za nastupe. Energija me dosta podseća na južnoameričku, na koju sam navikao, ljudi su entuzijasti, veliki su fanovi muzike i uživaju u žurkama. Ako obratite pažnju na moj raspored, videćete da ima jako puno nastupa u tom delu sveta. Ne samo ja, mnoge moje kolege vole da odlaze tamo i stalno se vraćaju.

Sada te očekuje nastup u Crnoj Gori, na Refresh festivalu, šta možemo da očekujemo od tog seta?
- Uvek set volim da počnem lagano pa da se razvijam u toku seta, zavisno od toga koliko traje... Čuo sam zaista sjajne stvari o Kotoru, o Crnoj Gori, tako da se zaista radujem toj noći, znam da će biti super, i srećan sam što ću biti deo tog festivala.

Da li više voliš da nastupaš u klubovima ili na festivalima?
- Ja, zapravo, volim i jedno i drugo! Volim da napravim balans, pokušavam da kada sa menadžerima planiram turneju, isplaniram tako da bude i jednih i drugih nastupa. Potpuno je drugačije puštati muziku na festivalima za pedeset hiljada ljudi, u klubu za dve hiljade ljudi, a onda u nekom malom klubu za 200 ljudi! Sve je to dobro i interesantno, i različito. Na velikim festivalima imate neverovatnu količinu energije, što je fenomenalno, a onda u nekom malom klubu imate malo ljudi ali dobru atmosferu, vidite lica ljudi na samo par metara od vas i do je takođe jako dobro!

Da li voliš da upoznaš grad u kome nastupaš, ili samo odradiš set i ideš dalje? Da li uopšte imaš vremena da se bolje upoznaš sa mestom, sa ljudima...?
- Zavisi... Leti je to teško, jer obično dođeš u neko mesto, a već sledećeg dana radiš negde drugde. Recimo, dan nakon nastupa u Crnoj Gori puštam muziku u jednom mestu u Španiji i nemam vremena da ostanem. Ali kada puštam muziku u klubovima u neko drugo doba godine, ostanem po nekoliko dana, volim da upoznam mesta, ljude... To zaista zavisi od doba godine, leti je to zaista teško...

Šta je ono što je najbitnije u tvom životu kada ne radiš, kako provodiš vreme?
- Moja žena, naša mala beba... Moja porodica, naravno, je najbitnija stvar! 



Ljiljana Zdravković

Marki Ramon Podsećanje na legende panka GDE: SKC - 27. novembar

Hladno pivo, vodu ne prodaje ... Hladno pivo u Hali sportova

Žan Mišel Žar Čovek orkestar i muzika koja slika GDE: BEOGRADSKA ARENA - 8. novembra 2008.

Džoni Vinter Let’s rock ’n’ roll, baby! GDE: SAVA CENTAR - 28. oktobar 2008.

Rabih Abu Kalil Emocija, filozofija i... pornografija  GDE: DOM SINDIKATA - 27. oktobar 2008.

Patriša Barber Glas koji može da ponese i izazove najrazličitije emocije… GDE: ZADUŽBINA ILIJE MILOSAVLJEVIĆA KOLARCA - 26. oktobar 2008.

Stefano di Batista Svira i diše sa saksofonom GDE: ZADUŽBINA ILIJE MILOSAVLJEVIĆA KOLARCA - 25. oktobra 2008.

Počeo Džez festival Muzika koja oplemenjuje GDE: SAVA CENTAR - 24. oktobra 2008.

Pol Gilbert Jedan od najboljih gitarista GDE: SKC - 16. oktobra 2008.

Ališa Kiz Pure soul!
GDE: BEOGRADSKA ARENA - 11. oktobra 2008.

Bojan Marović - novi singl Zrno bibera

Mark Almond Kad verujete...

Common Bond Dobar vajb
GDE: SAVA CENTAR - 24. avgusta 2008.

Hernan Cattaneo Razgovor pred nastup na Refresh festivalu

Leni Krevic - Ljubavna revolucija! Koncert nad koncertima

Manu Čao EXIT, Main Stage, dan treći

Pol Veler EXIT, Mejn stijdž, dan drugi

Nightwish prve večeri EXIT-a Main Stage, dan I

The Police Prvi i, sasvim izvesno, poslednji put, Srbija je imala prilike da čuje i vidi jednu od najvećih grupa današnjice.

Ušće, 24. jun 2008. godina

Mark Nofler Odlična svirka, posle koje kući ideš s osmehom GDE: BEOGRADSKA ARENA - 10. jun 2008.