Ken Louč na Paliću sa novinarima

Ken Louč, britanski autor nezavisnog, prkosnog izbora i stvaralačkih zahvata, koji se najviše pročuo serijom filmova socijalne i pobunjeničke tematike ("Kes","Poor cow","Riff-Raff", "Raining Stones", "My name is Joe", "Bread and Roses", "It is a free World"), još uvek je, u svojim srednjim sedamdesetim, ubeđen da otpor ima smila. On ne misli da umetnik i film mogu da menjaju svet, ali smatra da film kao umetničko delo treba da bude subverzivan, to jest podsticajan, te da može da doprinese promeni.

Louč, gost Filmskog festivala na Paliću, u razgovoru s novinarima ističe da umetnik mora biti ljut na ono što ne valja. U tom smislu citirao je osnovni moto britanskih sindikata: "Agituj, obrazuj, organizuj".

Umetnik, po Louču, mora svojim delom da agituje, delimično može da obrazuje, ali nikako ne može da organizuje.

- Činjenica da su mi neki TV filmovi (u doba vladavine Margaret Tačer) bili zabranjivani bila mi je podsticajna, jer se čovek naprosto naljuti i to ga tera da radi još više i bolje. To je, kad je televizija u pitanju, i danas tako. Cenzura uvek postoji i zavisi od trenutne pozicije vlade u određenom trenutku. Ako je sve uredu, ako joj je rejting dobar, niko vas ne dira, a ako udarite na neku slabu tačku, nema vas - kaže Louč. S filmom je to drugačije, jer film ”trpi” jednu drugu vrstu cenzure - cenzuru komercijalnog.

Prvi put u najnovijem filmu "U traganju za Erikom", koji se upravo sprema da montira, a što smatra najlepšim delom filmskog posla, Louč je sarađivao s jednom zvezdom, ali fudbalskom - Erihom Kantonom. Film govori o fudbalu, o strasti bavljejnja ovim sportom, ali isto tako o razočaranjima prvih ljubavi.

Ovaj reditelj je, naime, uvek radio s nepoznatim glumcima, a često i s naturščicima. Kaže da glumci nikada ne treba da dobiju integralni scenario na čitanje. Njegovo iskustvo govori da se adrenalin, pa i onaj glumački, najbrže i najbolje diže kad glumac neposredno pred snimanje dobije informaciju šta će mu se dogoditi.

Tako u scenama filma ovenčanog kanskom Zlatnom palmom - "Kad vetar njiše ječam", koji govori o počecima borbe za nezavisnost Irske, dvojica rođene braće nađu se u sutuaciji da jedan mora da da naredbu za streljanje drugog. Za (filmski) čin koji je pred njima glumci su saznali nepsoredno pre nego što su kamere počele da zuje. Louč misli da se tako postiže najbolji efekat. Etika i estetika, pri stvaranju jednog filmskog dela, nikao se ne mogu razdvajati: one povlače i podrazumevaju jedna drugu.

Mladim autorima Louč savetuje da kreativnu, stvaralačku nezavisnost, a što znači da im producent ne može ništa diktirati (izbor glumaca, muzike, srećan kraj i slično), mogu sačuvati samo ako prave jeftine filmove. On to čini i danas.

- Ne možete se baviti režijom ako ne možete da doneste odluke o tome ko će, zašto i kako će taj neko igrati u vašem filmu. Niste za taj posao - misli Louč.

Njegov omiljeni film je "Ljubavni slučaj službenice PTT" Dušana Makavejeva i to zaista, bez sve šale, jer ga pominje i kad nije u Srbiji. 

Osim za Dušana Makavejva, Louč zna i gledao je, naravno, filmove Emira Kusturice. Veruje da u Srbiji ima mnogo mladih, zanimljivih i perspektivnih autora, ali gde videti njihove filmove kad u londonskim bioskopima jedva da ima nekoliko filmova koji nisu američki, a u manjim gradovima i sredinama u Britaniji filmovi iz drugih, manjih zemalja nikao ne stižu.

Na Paliću je gost i ministar kulture Republike Srbije Nebojša Bradić. On je je rekao da se opšti interes u kulturi mora, pre svega, zaštititi zakonima, pa tako i konačnim donošenjem novog zakona o kinematografiji.  U šali je rekao: ”Godine su prošle, a mi smo ostali" - misleći na svoj angažman u različitim kulturnim misijama. - Naravno da nećemo dopustiti da tržište diktira filmsku proizvodnju, moramo uvesti poreske olakšice za one koji će ulagati u kulturu, obezbediti ulazak novca iz evropskih fondova, ali očekujemo i preduzimljivost, inicijativu, dijalog, partnerstvo onih koji će se boriti za status kandidata za ”evropske filmske pare”. 


Dubravka Vojvodić

Uoči proglašenja pobednika MOSTRA 2008

Venecijanski favoriti Unutrašnjost, Teza i Katanac za srce najbolji na MOSTRI

Zlatna groznica u Novom Pazaru Zlato, bajke i detektori

Dosta je bilo Jedna od naših najboljih odbojkašica Vesna Čitaković-Đurišić odlučila je da se povuče iz nacionalnog tima i mesto prepusti mlađim koleginicama

Idemo u Zeleni život Ekologija na portalu www.myserbia.net

Filmovi 65. Mostre U vrhu: "Đovanin otac", "Dolina u Plamenu" i "Ahil i kornjače"

Kelis Sat vremena RnB-vreline

Mostra 65. put Iz Venecije specijalno za nadlanu Dubravka Vojvodić

Požuri, polako Stručnjaci za što hitnije usvajanje Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja

Incident zasenio medalju Vanja Udovičić, jedan od momaka koji će u budućnosti nositi vaterpolo tim Srbije smatra da je osvajanje bronzane medalje ogroman uspeh, iako su naši otišli u Kinu po zlato

Bravo Beograde, bravo košarkaši Arena, 27. avgusta, pobeda protiv Mađara

Naši krenuli na Manaslu Jedanaestočlana ekspedicija “Extreme Summit tima“ krenula na jedan od opasnijih vrhova 

Mostra u Veneciji Na Lidu od 27. avgusta do 6.septembra, 65. festival 

Sa Mađarima u Areni besplatan ulaz kao poklon gledaocima

Doviđenja Peking Navijanje, nerviranje, radost i lepota sporta 

Kreće ekspedicija Manaslu 2008. Divno, teško, izazovno...

Pivo Tečni hleb, inspiracija, neizostavni element dobrog provoda, lek...

Polufinale, nego šta Slatki porazi  Srbije i ulazak u lako polufinale

Preobraženje u Despotovcu Dani srpskog duhovnog preobraženja

Oprez ako raskidate s Poljakinjom Osveta mnooogo boli