Vek i po Darvinove teorije

Prvog jula 1858. godine, naime, na sastanku Biološkog društva Linean u Lodonu pročitan je rad Čarlsa Darvina u kojem je prvi put izložena teorija o prirodnoj selekciji kao ključnom mehanizmu za preživljavanje i evoluciju biljnih i životinjskih vrsta.

Darvin je tu teoriju detaljno razradio punih godinu i po dana kasnije, kada je objavio knjigu "Poreklo vrsta". U današnje vreme je, naglašava Bi-Bi-Si, opšteprihvaćeno da je teorija evolucije u nauci predstavljala pravu revoluciju kada je objavljena, sredinom 19. veka.

Ideja da biljne i životnjske vrste nastaju i nestaju prirodnom selekcijom - tako što preživljavaju oni koji su u stanju da se prilagode sredini - predstavljala je radikalni raskid sa do tada dominantnim stavom da je biljke i životinje stvorio Bog.

Ipak, pre 150 godina, kada je teorija prvi put izložena, niko nije primetio koliko je ona revolucionarna. Profesor genetike na Univerzitetskom koledžu u Londonu "Stiv Džons" objašnjava da je Darvin na toj ideji o evoluciji, ili kako je on definisao "nasleđivanje s promenama", radio duže od 20 godina:

"Nameravao je da napiše ogromnu knjigu u kojoj bi tu teoriju razradio do najsitnijih detalja, a onda je iznenada dobio pismo od osobe koju uopšte nije poznavao, od naučnika Alfreda Rasela Volasa, koji je živeo na Dalekom istoku. Volas je u tom pismo jasno izneo iste ideje koje je u glavi imao Darvin, i Darvin je bio očajan. U pismu koje je u to vreme poslao jednom prijatelju žalio se da je 'uništena originalnost' njegove ideje".

Brojni naučnici bi danas požurili da tu teoriju objave pod svojim imenom. Ali Darvin je bio džentlmen - priznao je da je Volas imao iste ideje kao on, pa su zajedno napisali rad koji je početkom jula pre 150 godina prvi put pročitan u Londonu - podsetio je Džons.

Ni Čarls Darvin ni Alfred Rasel Volas nisu prisustvovali čitanju tog rada u Biološkom društvu "Linean". Štaviše, niko se od prisutnih posle čitanja nije previše uzbudio; tek godinu i po dana kasnije, kada je Darvin objavio knjigu "Poreklo vrsta", postalo je jasno koliko je teorija važna.

Ali, kako se desilo da prvi rad u kojem je izložena teorija evolucije prođe tako nezapaženo?

Profesor Džons kaže: "Ljudi ponekad ne shvataju neke stvari. Znate, ja sam napisao neke izuzetno važne radove o puževima, ali niko to nije primetio. Još uvek čekam reakciju"...

Za vek i po, koliko je prošlo od tog skromnog sastanka u Londonu, pronađeni su nebrojeni dokazi koji potvrđuju Darvinovu teoriju. Ipak, i dan danas ima onih koji je poriču - uglavnom sa verske tačke gledišta. Pojednostavljeno rečeno, oni smatraju da je biljke, životinje i čoveka stvorio Bog, a ne evolucija.

Profesor Stiv Džons, međutim, kaže da teorija evolucije i verska ubeđenja zapravo nisu u suprotnosti: "Čovekovo fizičko telo se na planeti pojavilo kroz isti mehanizam koji je doveo do nastanka vinske mušice. Ključno je to da, za razliku od čoveka, ni vinska mušica ni čovekoliki majmun nemaju duhovnu dimenziju, ili ako hoćete, duhovnu suštinu.
Teorija evolucije sa tom duhovnom dimenzijom nema nikakve veze, jer Darvin to nikada nije tvrdio"...

Po njegovom mišljenju, ljudi koji negiraju teoriju evolucije ne nanose štetu nauci - oni sa naukom zapravo nemaju nikakve veze, jer nanose štetu onome do čega im je stalo, a to je najčešće - religija. Jer, ako deci govore laži, a upravo to čine, zašto bi im deca verovala bilo šta drugo?

Stiv Džons, inače, na jugu Engleske istražuje zašto se u poslednjih 20 godina u tom regionu povećao broj puževa sa određenom šarom na ljušturi. Kaže da veruje da je to zbog globalnog zagrevanja kome se lakše prilagođavaju puževi s takvim šarama.

Ako pokaže da je to tako, bio bi to još jedan dokaz Darvinove teorije o prirodnoj selekciji.

BRISTOL, 03. jul 2008. (FoNet)

Razgledajte Beč iz tramvaja Tramvajska linija broj 1, koja vodi kroz samo jezgro Beča i za cenu jedne karte, bez gužve i turističkog vodiča, možete videti najvažnije znamenitosti ovog grada.

Više od milijardu siromašnih Broj gladnih u svetu se povećao za više od 75 miliona

Evolucija korisnih sitnica Kada je kompanijama u SAD potrebno da promene imidž – traži se interno preduzetništvo, odnosno kreativno razmišljanje unutar strukture kompanije.

Volite li cibet kafu Vlasnik jednog kafića na Floridi pridružio grupi odabranih, koja skladišti takozvanu "kopi luvak" kafu, vrstu koja se, pre prženja, vari u digestivnom traktu jednog malog sisara.

Lenj ljubavnik - obrok Muškarci bi trebalo večno da budu zahvalni prirodi što su im seksualne partnerke žene, jer ženke "crvenog pauka", ubiju i pojedu mužjaka koji želi "seks na brzaka"

Kako sprečiti krijumčarenje žena Britanska vlada je upravo objavila predlog novih mera kojima namerava da se uhvati u koštac sa problemom krijumčarenja žena.
VIŠE O OVOME: sex_work.;  books.prostitution

Lešinarski fondovi u Americi  U vreme ekonomskih kriza postoje biznisi koji ostvaruju profit  -  advokati i investitori, prodavci zaplenjenih automobila, bračni savetnici... 

Nežno s dijamantima! Vrednost dragog kamenja takođe zavisi od bistrine minerala i načina na koji je rezan, odnosno kakvog je oblika.
VIŠE O OVOME: theonlinephotographer.diamonds

Šta ćemo poklanjati ove Nove godine Kako pokazuje istraživanje bečke firme „RegioPlan“, ove godine će se za Novu godinu i Božić najviše poklanjati emocionalni pokloni. Potrepštine više nisu moderne.

Nađite svoju malu sreću New Economics Foundation navodi da su stanovnici ostrva Vanuatu u Južnom Pacifiku najsrećniji narod na svetu.

Mit o Americi Mit o Americi kao obećanoj zemlji živi i dalje iako je imidž SAD uveliko poljuljan

Počinje božićna atmosfera u Beču Uoči Božića Beč uz mnoge vesele božićne vašare predstavlja svoju romantičnu stranu

Slonovi imaju špijune Slonovi ne samo da svojim stopalima "čuju" pozive iz drugih vrlo udaljenih krda već njihov odgovor zavisi od toga - ko ih zove

Pećinski čovek i šnicle Pećinski čovek je od lutalice do gurmana stigao mnogo brže nego što su antropolozi mislili

Hrana sa ledine Povrće iz Sedme ulice - grupa volontera nastoji da na neiskorišćenim placevima u Vašingtonu proizvodi hranu, čime pomaže i svojoj zajednici.

Misteriozni Merkur Drugi put ove godine svemirska sonda Mesindžer Američke agencije za svemirska istraživanja (NASA) proletela je blizu Merkura – misteriozne planete najbliže suncu.

Vizantija u Londonu Bila je to "prva teokratska, monoteistička civilizacija jer su Vizantinci bili uvereni da su izabran narod i da žive u idealnom društvu".
VIŠE O OVOME: wikipedia;

Džinovsko čudovište iz preistorije Zastrašujući zov poslednjeg lenjivca, velikog branioca i zaštitnika džungle - Mapinguarija širi se kroz mračne, tajanstvene šume Amazonije VIŠE O OVOME: lostpedia.Mapinguari; unknownexplorers.;

Posebna ponuda u bečkom zoo-vrtu Posetioci bečkog zoo-vrta Šenbrun odnedavno mogu da ispune svoje snove iz detinjstva: u specijalnom "insajder" razgledanju imaju priliku da maze i hrane životinje.

Misterije okeana Feniks ima samo 400 rođaka na svojoj okeanskoj planeti i njegova sudbina, i mnogih drugih vrsta, je u našim rukama