Nadlanu.com Channels › Izdvajamo › Lifestyle › Channels › Izdvajamo › Lifestyle

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Smena generacija

"Pazi malog, al’ je vešt, a tek mu je 22?!" – prokomentarisala sam Marijino naizmenično čitanje SMS-ova od jednog malca u kojeg se zatelebala do ušiju. Iako je pet godina mlađi, malac se ponaša kao zreo čovek u ranim tridesetima, al’ onako, šmekerski... Kako samo zna tako – pitale smo se posle svake njegove poruke... Bile smo potpuno zaprepašćene dubokoumnošću i intrigantnošću tih poruka... Kao veliki...

Nismo još konstatovali da li se ona zaljubila u njega zato što joj je to trebalo (dugo je sa dečkom, PMS ili nešto treće) ili zato što je on zaista čaroban... Još uvek je u toj fazi. Moji savetodavni napori da je odgovorim od nauma da bilo šta bude između njih (moral i tako to) pali su u vodu već nakon tri dana, kada sam, sasvim slučajno, prisustvovala muškom kastingu za modnu reviju donjeg veša.

Bilo je svega: i homoseksualaca, i feminiziranih strejt tipova, i nabildovanih i istripovanih istovremeno, ali kada je izašao Stefan - ja sam odlepila, noge su mi zaklecale, dlanovi oznojili, a leptirići zaigrali brejk dens... A samo se prošetao pistom.

Već sam nas videla zajedno naredna dva meseca, dalje se nisam usudila da idem s maštom. I tako sam s očima kao klikerima, kao omađijana, očijukala s njim dok je šetao pistom... Naravno da me je primetio kako upadljivo gledam, ali jednostavno nisam mogla da odolim... I bilo je tako jednostavno prići mu...

A onda se moja slika O NAMA srušila u jednoj sekundi, kada sam saznala da je mališa 11 godina mlađi od mene... Taj momenat da je mališa maneken i da može da radi taj posao samo s toliko godina potpuno sam zanemarila u mojoj viziji. U trenutku sam se osetila kao Samanta (Sex&City), jer sam proždrljivo gledala u nekoga ko se tek ispilio. Mada, kada s setim onih SMS-ova od Marijinog malca, pomislim da ima šanse za njega... Kod mene...

Bila sam na neki način ljubomorna što ne mogu da budem s nekim ko mi se sviđa. Ne mogu, a da se to naziva "prirodnim". Nisam bila ljubomorna na druge devojke, već na tu situaciju. Kako sad odjednom, meni se neko sviđa, a biti u vezi s njim bilo bi potpuno uvrnuto?! Kad se on rodio, ja sam već išla peti osnovne i učila i biologiju, i fiziku, i hemiju...

I onda sam ponovo sa i-dalje-opčinjenom Marijom pretresla sve detalje i ubeđivale smo jedna drugu u ono što smo želele da čujemo. I onda je Marija rekla: "Draga, to je vrlo biološki, to se zove smena generacija." Odzvanjala mi je u glavi ta rečenica... Zvučalo je tako zastrašujuće. Tada sam prvi put osetila neku čudnu prolaznost... Naravno, nije stvar za paniku, ali osetila sam se starijom no što jesam i pomislila sam kako to nije fer... Nisam mogla da precizno definišem to "nije fer", jer je bilo iracionalno. Moja sujeta je to veče bila na visini zadatka...

Sutradan sam stavila kačket, zavezala rep i otišla na rolanje. I dok sam sva u mislima od prethodne večeri sumirala deprimirajuće utiske, nepoznati biciklista koji se kretao iza mene doviknuo je: "Devojčice, je l' možeš samo malo da se pomeriš?"

I opet je sve bilo kao i pre...