Nadlanu.com Channels › Izdvajamo › Noćni život › Channels › Izdvajamo › Noćni život

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Malo bluza, molim

Bluz scena ne postoji u Srbiji? Bluz nema publiku u Srbiji? Nema šanse - odgovor je već na početku večeri.
Pri ulasku u EXPO centar, koji se napunio već oko pola deset, iznenađuje me činjenica da bluz ima svoju mnogobrojnu i vernu publiku.

Adolfus Bel – One Man Bend (u isto vreme svira gitaru, usnu harmoniku, bas bubanj i kontračinelu i peva) u kostimu je Deda Mraza. Na njegovom repertoaru našle su se i pesme "Go Johnny, go" i "Ain’t no sunshine when she’s gone (only dark every day)". Tada su slušaoci već počeli da mrdaju kukovima…

U publici sve fin, stariji svet. Srećem i poznanicu Lidiju, a kada je pitam ko svira, ona kaže: “Ne znam kojim redosledom idu izvođači, niti ih sve znam, ali bitno mi je samo da je dobar bluz. U Srbiji ne postoji bluz scena, a nisam znala ni da bluz ima ovoliko mnogobrojnu publiku – pogledaj, skoro pun EXPO centar… Ovo je događaj jednom godišnje kada imamo prilike da čujemo pravi bluz. Posebno mi se ovaj koncert sviđa jer me zanima – roots blues, odnosno sami koreni, počeci, onaj izvorni, čisti blues.”

Prolazim dalje kroz gomilu koja pije pivo i ćaska s prijateljima, tek poneki krik se čuje kao podrška Adolfusu, i onda on kaže: "Kada vidim i čujem kako vi uživate, onda me to tera da i dalje sviram."

Nakon Adolfusa Bela, beogradska publika imala je prilike da čuje i Džona Prajmera, člana najvažnijeg bluz benda svih vremena "Muddy Waters Chicago Blues Band" (a potom i najtvrđeg eksponenta savremenog čikaškog bluza - grupe "Magic Slim & Teardrops"), kao i Bernarda Elisona, sina bluz gitariste Lutera Elsona. Njegov album "Higher Power" iz 2005. obezbedio mu je status jednog od najznačajnijih bluz izvođača današnjice. Do izražaja je došao i Bernardov kompozitorski talenat, kvalitet koji se danas u bluz svetu izuzetno ceni. Njegov stil podrazumeva mešanje soula, funka, r’n’b pesama i rok žestine sa bluzi atmosferom, uz vatrenu gitaru i bogat, izražajan soul glas - nesumnjivo nasledstvo od slavnog oca.

"Efes Blues Festival" nastao je 1990. godine u Turskoj i od tada svake godine okuplja vrhunske bluz muzičare iz Amerike u karavanu koji krstari svetom, posećujući zemlje u kojima "Efes" ima svoje kompanije.

Oko 11 sati ljudi i dalje pristižu, a napolju pravi zimski sneg. Ispred EXPO centra dva kombija s policijom. Pa još i mnogobrojna posada obezbeđenja. Pomislim – čemu tolika policija ovde – na bluz koncertu? Pokušavam da se setim nekog incidenta… Čekaj, kada se poslednji put desio neki pravi bluz događaj kod nas? Najverovatnije prošle godine, sredinom novembra, na istom ovom "Efes Blues" festivalu. Tada je publika imala priliku da vidi i čuje grupu iz Luizijane "Buckwheat Zydeco", Lerija Garnera i njegov bend, kao i Majkla Pauersa.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Mirjana Ristić