Ostale fotografije

Jeste li se, ikad, zapitali jedući piletinu, da baš kokoški i njenom dalekom rođaku dinosaurusu, imate da zahvalite za svoje postojanje? 

Od 18. juna, u zgradi Impuls hola, pored hotela "Kontinental" izložba "Dinosaurusi Argentine – gigatni Patagonije", pokušaće da vam ponudi bar neki odgovor na navedeno pitanje. Organizatori iz Prirodnjačkog muzeja Beograda i Grupo Kultural iz Argentine najavljuju nezaboravan doživljaj za sve uzraste, skoro kao u režiji Stivena Spilberga, ali uz mnogo više naučnih činjenica.

Na izložbi, koja će  trajati do 15. januara 2010. godine, predstavljeno je oko 40  skeleta i delova skeleta dinosaurusa, koji su živeli u Patagoniji od 65 miliona do 250 miliona godina. Prvi put u Evropi i to u Beogradu biće predstavljen i skelet Megaraptora, mesojeda koji je do danas najveći raptor.


Gospodari neba, mora i kopna

Pa ko su bili ti "strašni gušteri" kako glasi grčki prevod reči dinosaurus. Stručnjaci kažu da evolucija dinosaurusa počinje u trijasu pre 250 miliona godina kada se od primitivnih tekondonta razvija dinosaurus. Dinosaurusi se dele na dinosauruse s karličnim pojasom, kao kod gmizavaca, i s karličnom kosti, kao kod ptica. 

Naučnici procenjuju da su se sisari pojavili u isto doba kada i prvi dinosaurusi, s tim da sisari nisu napredovali čitavih 170 miliona godina. Sve dok nisu izumrli dinosaurusi.

Profesor Horhe Kalvo objašnjava: 

- U mezozoiku sve je bilo puno reptila, od jedne grupe razvili su se sisari, od druge dinosaurusi, obe grupe su evoluirale u isto vreme. Prvi sisari bili su najsličniji pacovima, išli su na dve noge i živeli noću, skrivajući se tokom dana od dinosaurusa koji su ih jeli. Ne zna se  precizno zašto su izumrli dinosaurusi koji nisu bile glupe životinje. Uzrok je najverovatnije katastofa i pad asteroida na Zemlju pre 65 miliona godina. Mi smo danas ovde zahvaljujući dinosaurusima.

Dinosaurusi su , kako nauka kaže, bili neprikosnoveni gospodari sveta. Živeli su na kopnu, u vodi i vazduhu, a najveći predstavnici ove vrste bili su dugi 30 metara i teški čak do 100 tona, bili su i biljojedi i opasni mesožderi. Evolucija procenjuje da bi od dinosaurusa vremenom nastala nova vrsta inteligentnih bića, koja bi danas gospodarila planetom Zemljom da nije bilo smrtonosne komete. Procenjuje se da je asteroid koji je udario na poluostrvo Jukatan u Meksiku, bacio u vazduh ogromnu količinu otpada i da je snaga asteroida bila takva da se i kamenje topilo.

Ako, pak, više verujete Dizniju, grupa dinosaurusa uspela je da se spase i da se nastani u živopisnoj dolini. 





Život u zajedinici

Kalvo nam priča da su dinosaurusi živeli u grupama kao današnja krda slonova. Jednu teritoriju delili su svi uzrasti dinosaurusa, a u jednom krdu bili su roditelji, potomci i preci.
Na izložbi su izložena i jaja dinosaurusa veličine lopte.

- Dinosaurusi su imali gnezda sa po dvadeset jaja, od čega bi opstalo samo jedno ili dva. Procenjuje se da je životni vek dinosaurusa, u zavisnosti od vrste, bio od 20  do čak 400 godina, pripoveda Kalvo.

Zanimljivost izložbe je Megaraptor, mesojed i do danas najveći raptor na svetu, poznat po kandžama u obliku bodeža. Paleontolozi kažu da je šaka ovog dinosaurusa bila dugačka 70 centimetra. Megaraptor se bacao svom svojom težinom na plen, zarivao je kandže u telo žrtve i tako dolazio do hrane. Živeo je pre 90 miliona godina u doba Gornje krede, bio je dugačak šest metara i težak 1.000 kilograma.

Na izložbi je prikazan i Gigantosaurus carolini, najveći poznati mesojed. Lobanja ovog dinosaurusa bila je dugačka 1,95 metara, bio je visok pet, dugačak 14 metara i težak 8.000 kilograma. 


Zašto u Srbiji nema dinosaurusa?

Deo izložbe, prema rečima domaćih stručnjaka, biće posvećen Darvinu ali i Srbiji u doba mezozoika. 

- S pitanjem od čega je sve postalo, od jajeta, počinjemo izložbu, koja će biti i svojevrsni vremeplov . Ostaci dinosaurusa pronađeni su skoro svuda u svetu. Ono što izdvaja Patagonju jeste da su u njoj pronađeni kompletni skeleti. Pokušaćemo da odgovorimo na pitanje zašto u Srbiji nikad nismo pronašli dinosauruse, osim u tragovima na Staroj planini i Rtnju, kaže direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić.

Kako Spasić objašnjava, odgovor je da je u periodu mezozoika na tlu današnje Srbije bilo more. 

- Našli smo fosilne osastke amonita, puževa, školjki, ali nećemo time da završimo priču, već želimo da aktiviramo istraživački duh naših pokolenja - kaže Spasić.

Izložbeni prostor biće na raspolaganju posetiocima od 10 do 21 sat, a organizatori očekuju velike grupe i naglašavaju da je zato potrebno najaviti posete. Dinosaurusi su ovog puta bezazleni - ne ujedaju već 65 miliona godina. 

Cena ulaznice za decu do 12 godina i za grupne posete sa sttručnim vođenjem je 300 dinara, za odrasle 450 dinara, a posetiocima je dostupan i porodični paket (dve odrasle osobe i dva deteta) po ceni od 1.200 dinara. 


Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Marko Risović