Ostale fotografije

Naspavani i odmorni, zahvaljujući svežem planinskom vazduhu, spremamo se za  ultimate  vožnju - 21 sat  do Ljoret de Mara. Krećemo. Ko izdrži pričaće! 


Vozimo se autoputem pored Milana, Kremonezea, Peskare… Mesta poznata iole ozbiljnijem kladioničaru u Srbiji. Posmatram fine krajolike, vinograde i fabrike. Prilično dosadno. 

Odvajamo se kod Torina za Đenovu. Priroda se drastično menja. Počinju visoki planinski vrhovi i guste šume. Prizori su za razglednicu i foto-tapete. Vozač ubrzava jer nam se žuri, a na putu se smenjuje red tunela (kažu da ih ima 150), red mostova i male deonice normalnog puta. Uživam u vožnji. Zamišljam da imam BMW Z4, da otvorim krov, ubacim u šestu  i pustim neki hard rok. Tako više puta u krug. 


Kneževska romantika

Posle sata uživanja, šlag na tortu  predstavlja  more. Raspoloženje  je odlično. Tako veseli ugledasmo Monako. Malu kneževinu punu buržoazije i milionera. Počinje besomučno škljocanje fotoaparata. Oči su nam zbunjene jer ih mahnito šetamo od ultra fancy zgrada, stadiona "Luj II" (Stade Louis II) do bezobrazno skupih jahti i odlično obučenih stanovnika. U celoj toj priči mi smo lucky loser, jer smo došli baš na dan Formule 1. 

Razgledamo glavni trg, katedralu Svetog Nikole u kojoj se nalazi porodična grobnica kraljevske familije Grimaldi, u kojoj je sahranjena i Grejs Kely (Gisèle Pascal) i saosećamo s njenom tužnom sudbinom. Zajedno sa ćerkom je sletela kolima u provaliju i ugasila svoju veliku zvezdu. Njen muž princ Rainier III, svaki dan je do svoje smrti donosio ruže na njen grob. Dokaz da romantika i prava ljubav ne postoje samo na filmu. 


Ferari na pešačkom prelazu

Prolazimo kroz garažu i nailazimo na kamion tima F1  koji rasklapa Formulu jer je trka gotova. Dopuštaju nam da se slikamo i razgledamo. Na keju u luci smešteni su svi timovi F1. Možemo da posmatramo kroz žicu, zajedno s mnogo drugih radoznalih pogleda. Najveća gužva je naravno kod "ferarija", gde se i ja slikam, kao dugogodišnji fan. Pobednici slave na žurci, u delu koji je takođe opasan žicom. 

Zgodne polugole mlade dame se vatreno uvijaju oko elegantno obučenih muškaraca. U suštini, ceo grad je ispresecan žicama i ogradama. Izlazimo na stazu i hodamo ciljnom ravninom, čuvenim tunelom i još čuvenijom lakat krivinom. Iznenađeni smo da skoro svuda možemo da prošetamo, pogledamo ili slikamo. Svako iz grupe zaustavio je po neku zgodnu žensku ne bi li se slikao s njom i kasnije se hvalio po Srbiji. Svi se smeškaju i jako su ljubazni, što je pozitivno iznenađenje, s obzirom na kakav tretman od obezbeđenja smo navikli u Srbiji na važnim događajima. 

"Bentli", "ferari", "maserati i "poršei" su svuda oko nas, tako da oni s "mercedesom" i BMW-om izgledaju potpuno demode. Takođe smo iznenađni ljubaznošću vozača koji uvek stanu da propuste pešaka ili drugi automobil, bez bilo kakve nervoze,  što je za nas čudno jer smo u Srbiji navikli na potpuno drugačije ponašanje vozača besnih kola. Ali dobro, sada nam je postalo još jasnije da ti vozači kod nas nisu nikakav jet set, nego nešto potpuno suprotno i ružno. 


Kompletna usluga u kockarnici

Dolazimo do najluksuznijeg hotela "Hotel de Paris", u kom noćenje košta 800 evra. Preko puta je najstariji kazino u Monte Karlu - Monte Carlo Casino . Ko u njemu izgubi 100 000 evra i više, dobija gratis 14 noćenja u hotelu "Paris". U kockarnici postoji soba za samoubistva, oskudno opremljena stolicom, stolom i pištoljem s jednim metkom, i u njoj nesrećni kockar može da se liši života i zauvek reši svojih kockarskih dugova. Ova soba napravljena je da se ne bi samoubijali  svuda po gradu. 

U samo jednu kockaricu i to do 20.00 možemo da uđemo u papučama i šorcu. Ulazim unutra nepoverljiv, hostesa me gleda, zatajem, a ona me samo začuđeno pogleda, nasmeši se i produži za svojim poslom. Kockao se nisam, jer ne verujem u takvu sreću, ali sam lepo kibicovao. Četri drugara iz naše grupe su zajedno uložili novac i sreća ih je pogledala, tako da su osvojili 80 evra. Na našu žalost moramo dalje, pa napuštamo grad. Sunce zalazi i pravi veličanstvenu panoramu grada. Oseća se sve veća užurbanost na ulicama, jer se svi spremaju za noćni život. Nažalost bez nas. 


"Slatka smrt" bogate, stare gospođe

Na 45 minuta vožnje od Monaka je Nica. Glavni grad Azurne obale. Primećujemo raskošne trgove i grandiozne hotele.

Ovom gradu ne možemo da se posvetimo, zbog iscrpljenosti ludačkim tempom u Monaku i surovom vožnjom. Odlazimo do "Meka" po pivo i pravo na plažu, da uz talase odmorimo telo i um od današnje buke.

Šetamo Engleskom promenadom koju su podigli engleski lordovi koji su tu bežali zimi od loše engleske klime. Primećujem da Francuzi više vole da sede na klupicama na šetalištu nego na samoj plaži, koja se više dopada turistima. Pažnju nam privlači hotel "Negresko", zbog boja krovne konstrukcije. Hotel nosi ime po vlasniku, koji je poreklom Rumun, a dobio ga je kao nasledstvo od svoje žene koja je bila jako stara i jako bogata. Priča se da je umrla “slatkom smrću”. U "Negresko" hotelu stalni apartman imaju i Karađorđevići.

Okrepljeni hranom i zvukom talasa sedamo u bus, gde nas čeka duga noćna vožnja do Kosta Brave i Ljoret de Mara.




Marko Andrić,
pobednik na konkursu TRIPA  za kratku priču o Beogradu 


maj 2009.