Evropa pred klimatskom katastrofom?

"Globalna prosečna temperatura porasla je za 0.8 stepeni Celzijusa u poređenju sa pre-industrijskim prosekom, pri čemu je zabeležen veći porast temperature u Evropi i na severnim geografskim širinama" - konstatuje se u izveštaju čije najzanimljivije detalje prenosi časopis "Nju sajentist".

Ove nalaze autorizovali su Evropska agencija za životnu sredinu kao i nadležne institucije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropske komisije. Pritom se naglašava da je temperatura u Evropi porasla za pun stepen Celzijusa.

Planinska područja Evrope, obale, Mediteran i Arktik izloženi su najvećem riziku globalnog zagrevanja - upozorava se u izveštaju.

Meteorolozi i ekolozi konstatuju da je "Evropa podeljena". Tako će severna Evropa u ovom veku postati vlažnija dok će najveći deo evropskog regiona Mediterana možda postati pustinja - ako se ima u vidu postojeći klimatski trend.

Talasi vreline poput onog koji je pogodio Evropu 2003. godine, u toku kojeg je umrlo 70.000 ljudi, mogu postati mnogo češći. "Količine godišnjih padavine pogoršavaju razlike između severnog, vlažnog dela Evrope i suvog juga" - naglašava se u izveštaju. 


Glečeri se tope, ribe beže ...

Zbog toga, upozoravaju stručnjaci, vlade moraju hitno da preispitaju sve, od irigacije do sposobnosti reka na jugu da pomognu u hlađenju nuklearnih elektrana.

Među mnogim posledicama, mora rastu i predstavljaće mnogo više od obične pretnje obalama, mnoge vrste riba u protekle četiri decenije već su "pobegle" 1.000 kilometara na sever a dve trećine glečera u Alpima od 1850. godine jednostavno je nestalo.

Zanemarljivo mali broj ljudi imao je koristi od klimatskih promena, među njima su poljoprivrednici u severnoj Evropi, koji su dobili dužu sezonu za uzgajanje nekih useva. 


Hitno prilagođavanje promenama

Izveštaj zahteva od Evrope da uradi mnogo više da se prilagodi uticaju kllimatskih promena kao što je zaštita stanovništva od bolesti koje prenose insekti i da zaštiti obale od razornog delovanja talasa.

Takođe, neophodno je preduzeti mere da se smanji sadašnji broj rečnih poplava.

"Moramo pojačati mere zaštite od poplava i poboljšamo razmenu informacija, podataka o efikasnosti mera zaštite i ceni preduzetih mera" - smatra Žaklina MekGlejd, direktorka Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) sa sedištem u Danskoj.

U izveštaju se posebno naglašava da Evropa ima moralnu obavezu da pomogne stanovništvu zemalja u razvoju da se prilagode klimatskim promenama. Vlade u svetu planiraju da do 2009. godine zaključe novi sporazum za borbu protiv klimatskih promena.

Međutim, finansijski potresi i usporavanje ekonomnskog razvoja mogu sprečiti države da investiraju milijarde dolara u klimatske projekte. 


Lednika sve manje - mora sve više

Porast nivoa mora je golem problem jer će dramatično uticati na priobalja. Nivo mora će, najverovatnije, porasti od 18 do 59 santimetara do 2100. godine - zaključak je učesnika Panela o klimi UN.

A ono što posebno brine jeste sasvim izvesna činjenica da će nivo mora nastaviti da raste u vekovima koji slede - ukoliko se nastavi otapanje ledenih površina Grenlanda i Arktika.

A kad je o Evropi reč, strahuje se da će riziku biti izloženo četiri miliona ljudi dok će poplave ugroziti imanja i plodna polja i naneti štetu od najmanje dva triliona evra!

Najnovije procene kazuju da bi štete od porasta nivoa mora mogle dostići sumu od 18 milijardi evra godišnje do 2080. godine ali ovi gubici mogu biti ublaženi ako pripreme zaštite počnu odmah.

Prema mišljenju finansijera, ulaganje od približno milijarde evra godišnje, od izgradnje nasipa do veštačkog podizanja nivoa obala, moglo bi da smanji gubitke na oko milijardu evra godišnje - zaključuje se u izveštaju. 

ŽENEVA, BRISEL, 02. oktobar 2008. (FoNet)

Lešinarski fondovi u Americi  U vreme ekonomskih kriza postoje biznisi koji ostvaruju profit  -  advokati i investitori, prodavci zaplenjenih automobila, bračni savetnici... 

Nežno s dijamantima! Vrednost dragog kamenja takođe zavisi od bistrine minerala i načina na koji je rezan, odnosno kakvog je oblika.
VIŠE O OVOME: theonlinephotographer.diamonds

Šta ćemo poklanjati ove Nove godine Kako pokazuje istraživanje bečke firme „RegioPlan“, ove godine će se za Novu godinu i Božić najviše poklanjati emocionalni pokloni. Potrepštine više nisu moderne.

Nađite svoju malu sreću New Economics Foundation navodi da su stanovnici ostrva Vanuatu u Južnom Pacifiku najsrećniji narod na svetu.

Mit o Americi Mit o Americi kao obećanoj zemlji živi i dalje iako je imidž SAD uveliko poljuljan

Počinje božićna atmosfera u Beču Uoči Božića Beč uz mnoge vesele božićne vašare predstavlja svoju romantičnu stranu

Slonovi imaju špijune Slonovi ne samo da svojim stopalima "čuju" pozive iz drugih vrlo udaljenih krda već njihov odgovor zavisi od toga - ko ih zove

Pećinski čovek i šnicle Pećinski čovek je od lutalice do gurmana stigao mnogo brže nego što su antropolozi mislili

Hrana sa ledine Povrće iz Sedme ulice - grupa volontera nastoji da na neiskorišćenim placevima u Vašingtonu proizvodi hranu, čime pomaže i svojoj zajednici.

Misteriozni Merkur Drugi put ove godine svemirska sonda Mesindžer Američke agencije za svemirska istraživanja (NASA) proletela je blizu Merkura – misteriozne planete najbliže suncu.

Vizantija u Londonu Bila je to "prva teokratska, monoteistička civilizacija jer su Vizantinci bili uvereni da su izabran narod i da žive u idealnom društvu".
VIŠE O OVOME: wikipedia;

Džinovsko čudovište iz preistorije Zastrašujući zov poslednjeg lenjivca, velikog branioca i zaštitnika džungle - Mapinguarija širi se kroz mračne, tajanstvene šume Amazonije VIŠE O OVOME: lostpedia.Mapinguari; unknownexplorers.;

Posebna ponuda u bečkom zoo-vrtu Posetioci bečkog zoo-vrta Šenbrun odnedavno mogu da ispune svoje snove iz detinjstva: u specijalnom "insajder" razgledanju imaju priliku da maze i hrane životinje.

Misterije okeana Feniks ima samo 400 rođaka na svojoj okeanskoj planeti i njegova sudbina, i mnogih drugih vrsta, je u našim rukama

Pijanci ostaju bez automobila Vlasti "grada anđela" predlažu  zakon koji bi policiji dao ovlašćenja da od pijanih vozača ne samo oduzmu već i prodaju vozilo 

Lepota akta i umetnost fotografije Bečka galerija Vestliht prikazuje od 28. oktobra izložbu jednog od najboljih akt fotografa u svetu, bečkog umetnika Andreasa Bitesniha.

Ogledalo nije zbunilo slonove Slonove ne samo da nije zbunio njihov odraz u ogledalu, već su  pokazali  i  da prepoznaju  svoje "rođake" kad se nađu pred ogledalom.

Klimatski ciljevi Evropske unije Zemlje Evropske unije najavljuju da će do decembra završiti ambiciozni plan borbe protiv klimatskih promena.

Jaz između bogatih i siromašnih Kada su razlike u primanjima previsoke, društvo postaje nestabilno.

Internet kao provodadžika Kako stvari trenutno stoje, lakše ćete pronaći ljubav svog života preko interneta nego na poslu ili žurki - posebno u SAD i ako ste stariji od 45 godina.