Dani Kumbare

Da podsete da u bakinom ormaru možete pronaći neku zaboravljenu dragocenost i da na jednom mestu okupe Srbiju koja uživa u zvucima tambure, trube i harmonike, ali i Srbiju koja sluša džez i bluz, od 11. do 13. septembra organizvani su "Dani Kumbare".
 
Majstori kupusijade, slaninijade i pasuljijade, Limske večeri poezije, Nišvil, Guča, Gitar art festival, ulični svirači samo su deo onoga što se moglo videti u restoranu "Kumbara" . U podnožju Avale okupljeni oko "kumbarе" - topa Karađorđevih ustanika,  uz muziku i specijalitete domaće kuhinje, lako se nađe zajednički jezik. 

Мenadžer resotrana Nikola Pavlović kaže da se "Dani Kumbare" organizuju prvi put s ciljem da se ljudi upoznaju s vrednostima kojih možda i nisu svesni. 

- Na jednom mestu je cela Srbija, ono što je najbolje u njoj i ono na šta možemo biti ponosni. Ovo je Srbija sa svim svojim dragocenostima i kulturnim bogatstvom. Medijski nas je podržala opština Voždovac i nadamo se da će ova manifestacija prerasti u tradicionalnu - kaže Pavlović. 


Da Beograd vidi Srbiji i da Srbija vidi Beograd

Za otkrivanje svih različitosti i lepota Srbije postarao se izvršni direktor manifestacije "Dana Kumbare” Milenko Nikitović, koji kaže da je cilj manifestacije pre svega da Beograd vidi Srbiju i da Srbija vidi Beograd.

- Naš cilj nije promocija restorana. Mnogo ljudi je u teškoj materijalnoj situaciji i ne mogu da idu na Guču, Egzit, Bir fest, Nišvil, pa smo hteli da ih dovedemo pod Avalu. Autobsuka karta ne košta mnogo, a ovde na jednom mestu mogu videti sve bitne festivale u Srbiji.

Za sve festivale zainteresovani su i gosti iz inostranstva. "Dane Kumbare" posetila su i 32 predstavnika ambasada, a najveće interesovanje pokazali su gosti iz Slovenije.

- Beograd je prihvatio da mu i Srbija dođe u goste. Beograd i Srbija se apsolutno ne poznaju, ne komunuciraju ni na nivou vlade, niti kulture, obrazovanja ili privrede. Retkost je videti nekog od beogradskih čelnika na turističkim i kulturnim manifestacijama u Srbiji. U Sekretarijatu za kulturu Skupštine grada Beograda nikad nisam video nikog iz Srbije. Uopšte se ne poznajemo, a fotelja i lični interesi su najvažniji - tvrdi Nikitović.

Čujemo da su strani gosti odlično reagovali na "Dane Kumbare" i da su dobro upoznati s mogućnostima Srbije.

- Slovenci su bili na više od 20 manifestacija, čak i na onima koje nisu naznačene u programu Turističke organizacije Srbije, koja za sada deluje tako što ljudi jednostavno prepisuju kalendar dešavanja iz godine u godinu. Sve je smušeno i neorganizovano, a zapravo nema ko da radi. Nama je cilj da ponudimo autentičnu Srbiju. Nekad je bila deviza "upoznaj domovinu da bi je više voleo", a sramota je da jedna zemlja ne poznaje sebe, da se ljudi međusobno ne poznaju i ne druže - priča Nikitović. 


Koga još interesuje parobrod iz 1913?

Beograd, grad na raskrsnici puteva, na ušću dveju reka, ruža vetrova, uvek je privlačio pažnju putnika namernika. Stanovnici Beograda ne vide sve njegove fasade i lepote, a slično je i u Srbiji.

- Skoro sam bio na Suvoj planini, tamo je još kralj Petar gradio od hotela do bazena, ja nisam znao da takve bisere imamo na 30 kilometara od Niša. Strani gosti idu po uobičajenim turama i ništa novo se ne nudi. Evo, čujem da se uskoro na Zlataru otvara novo etno selo, ali investicija je u suštini slovenačka - kaže predsednik Udruženja ekonomskih propagandista Srbije Nikola Vujanić. 

Kao mlada nesvesna svoje lepote, kao pametan čovek nesvestan svojih potencijala. U trci za novcem, koji nam nekad izgleda tako nedostižan, zaboravljaju se mogućnosti koje su nam nekad, pa i bukvalno rečeno, "ispred nosa". Vujanić kaže da beogradske reke uopšte nisu iskorišćene na pravi način. 

- Na reci Savi usidren je parobrod, raritet iz 1913. godine, koji je u jadnom stanju. Imamo i komandni brod od betona iz 1917. Da li neko zna kakva je tehnologija bila 1917. godine? Sad taj brod stoji na Savi i, prema nezvaničnim informacijama, prodaje se za 22.000 evra. Ne zna se ko je vlasnik, a poznato mi je da je taj brod dobijen kao reparacija posle Drugog svetskog rata. Ljudi iz Turističke organizacije Beograda nisu čuli za to. Priča se da će biti otvoren jedan rečni muzej, gde bi ti brodovi trebalo da dobiju svoje mesto. Ovaj problem trebalo bi što pre rešiti, jer će godine učiniti svoje, a bolje je praviti i male korake nego nikakve - smatra Vujanić.

Čujemo da se sve može rešiti uz zakone, koji moraju da se poštuju i dosledno sprovode. 

- Na reci Savi postoji gomila napuštenih splavova, koji su ruglo. Jedna grupa australijskih turista bila je zapanjena kad je sve ovo videla. Obale Beograda nisu uređene, na njima su gomile otpadaka. Tokom visokog vodostaja možete videti frižidere, zamrzivače, rashladne vitrine, isečena stabla i buriće nafte koji plove rekom. Sve ovo ometa plovidbu, a oni koji su na vodi sve bacaju u reke, jer nema rešenja za odlaganje smeća. Ali sledeće godine Beograd će biti domaćin Kongresa svetske asocijacije unutrašnjih vodenih tokova i očekujemo da će mnogo problema do tada biti rešeno - rekao je Vujanić. 


Kako je u komšiluku?

O tome kakva je sitacija u komšiluku, u Hrvatskoj, saznajemo od Želimira Bušića, magistra poljoprivede koji je u Srbiju doneo slatki krompir. Ovaj naziv ne voli, pa insistira da biljku iz Perua, bez koje je jelo u Americi gotovo nezamislivo, zovemo batat. Razlog su nutritivne vrednosti batata, ali i cena, koja je mnogo viša od cene krompira.

Bušić, koji zajedno sa Zvonkom Gvozdanovićem iz Slankamena počinje proizvodnju batata u Srbiji, priča nam da ova biljka ima veliku količinu betakarotena, vitamina E, antioksidanasa i da ga mogu konzumirati i ljudi koji boluju od šećerne bolesti.

- Ovaj proizvod koriste svi sportisti. Usein Bolt i Majkl Felps, koji su obarali rekorde na Olimpijadi, priznali su da su jeli batat -  kaže Bušić.

Čujemo da je i Hrvatskoj, kad su u pitanju turistički i kulturni potencijali, situacija slična kao u Srbiji, ali i da je sve je krenulo nabolje. 

- Ima privatnih inicijativa, sad se vidi da ljudi ne poznaju kontinentalni deo Hrvatske, problem je još infrastuktura. Ali ima dovitljivih ljudi koji imaju spremne projekte i oni su dobili sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Ima dosta zainteresovanih stranih turista, ne samo za obalu, nego i za etno turizam - ispričao nam je Bušić. 


Etno ili pomodarstvo? 

Ljudi koji se u Srbiji ozbiljno bave etno turizmom svesni su svih mogućnosti, ali i zamki ovog posla. Saznajemo da ima dosta pomodarsrva, kao nade da će novac doći lako i brzo.
 
Mirjana Slović, po struci inženjer građevine, preselila se iz Beograda u selo Skela kraj Obrenovca, gde ima "Etno aviliju". Priča nam da je ljubav prema starinama oduvek bila deo njenog bića. 

- Nema rezultata preko noći, potrebno je dosta raditi da bi se nešto postiglo, i sve se može kad se hoće. Ima dosta pomodarsrva i koketiranja s kičem kad je etno u pitanju. Pa ne možete restoran koji je izgrađen u staklu i metalu u celosti opremiti etno elementima - priča nam Mirjana. 

Potvrđuje nam da ljudi u Srbiji nisu svesni kulturnih vrednosti svoje zemlje. Kod seljaka, u blatu, pored štale i u smeću, Mirjana je pronalazila dragocene preslice, karlice za mleko, tronošce. Razumevanja za očuvanje i negovanje ove kulture skoro da nema.
 
- Ljudi različito reaguju. Drago mi je što ima dosta razumevanja među mlađim svetom. Ima ljudi koji uđu u vajat, osete miris dunja, pa puste i poneku suzu, ali ima i onih koji nogom pokazuju na predmete starije od jednog veka i pitaju "pa šta vam je ovo". Ima i onih koje etno podseća na sirotinju - ispričala nam je Mirjana.

Dobar način da predstavi svoje umeće na "Danima Kumbare" otkrio je i grnčar Svetozar Šunjevarić iz sela Zlakusa, između Užica i Požege. Svetozar je jedan od čuvara porodične tradicije, za koju kaže da je stara 600 godina. Pravi kuhinjsko posuđe od kamena kalcita i gline iz svog kraja. 

- Glina se vadi iz dubine od šest metara. Problem je što sada ima dosta "pirata" - svi se bave ovim poslom, ali ne na pravi način. Nije ovo lako raditi - potrebno je dosta truda, sušenja, pečenja. Sada ima mnogo industrijske proizvodnje i teško se može prepoznati falsifikat. Na isti način na koji mi radimo, proizvodi se jedino još u Africi - tvrdi Šunjevarić.

Pravo je vreme da se i Srbija međusobno upozna, na pravi način pomiri i uskladi vrednosti iz bakinog ormara i svetskog izloga. Bez preteranog pametovanja, samo treba pokušati.

Tekst: Danijela Tadić
Foto: Sanja Knežević

Koristiš prezervativ? Moj izbor: Koristim kondom. Prihvatam drugačije od sebe.

Noć reklamoždera Više od 500 mini reklama 4. i 5. decembra u Sava centru 

Na otvaranju FAF-a film "Glad" Počeo Festival autorskog filma

Dijamanti blistaju i ubijaju Jedinstvena tvorevina majke zemlje

Centar za mržnju Mržnja je proračunata

Kako sprečiti krijumčarenje žena Britanska vlada je upravo objavila predlog novih mera kojima namerava da se uhvati u koštac sa problemom krijumčarenja žena.
VIŠE O OVOME: sex_work.;  books.prostitution

Poljske tinejdžerke postale fudbalske huliganke Varšava, Beta, specijalno za Nadlanu
 

Odoše "narodna kola" u istoriju Poslednji dan "juga" 20. novembar 2008.

Mileta Prodanović Godina lava

Države koje će progutati okean Maldive guta Indijski okean

Nežno s dijamantima! Vrednost dragog kamenja takođe zavisi od bistrine minerala i načina na koji je rezan, odnosno kakvog je oblika.
VIŠE O OVOME: theonlinephotographer.diamonds

Neko mašta, a neko kupuje Od ekološkog do nameštaja sa Svarovski kristalima

Dvostruko veća Slobodna zona I posećenost i posvećenost

Bedževi su ponovo u modi! Novi medij za prenošenje poruka i osećanja

Ulaz u Slobodnu zonu Za pokušaj “pomeranja granica“

Bojana Lukić-Jovković Od 7.000 ljudi, ušla sam u top 22, što je za mene uspeh

Istorija predsedničkih izbora u SAD Ni ratovi ni krize nisu odlagali izbore u Americi

Spasavanje jezika Film "Lingvisti" i izumiranje starih jezika

Slobodanka - Boba Tošić Iz Paname u "Plejboj"

Miodrag Jovanović o igri zvanoj "Survivor" Preživljavanje, foliranje i tri bisera iz Paname