Šapić i Šefik i objašnjenje

U prostorijama Vaterpolo saveza Srbije održana je u četvrtak (28. avgusta) pres konferencija na kojoj je trebalo da se javno pomire Denis Šefik i Aleksandar Šapić, nakon sukoba koji se dogodio u Pekingu. Čelnici saveza želeli su da se da objašnjenje i prava verzija događaja, što su dvojica vaterpolista i uradili.

Izlaganje je započeo proslavljeni golman, Denis Šefik, koji i dalje na ruci nosi gips posle povreda koje je zadobio u tuči sa Šapićem:

“Žao mi je zbog svega što se desilo i posebno zbog načina na koji se desilo. Mnogi su nam zamerili, ali I zaboravili na sve što smo do tada uradili. Bronzana medalja je veliki uspeh i podsećam da smo jedina kolektivna ekipa sa odličijem. Na žalost, sve je palo u senku ovih događaja. Izvinjavam se svima koji su navijali za nas i nisu očekivali da čuju ovakve vesti sa Olimpijade. Postojale su razne verzije onoga što se desilo, ali pravu istinu znamo samo nas dvojica. Nije prikladno i dolično nama takvo ponašanje, ali to su stvari koje se svuda dešavaju i o njima se uglavnom ne priča i ne piše. U novinama je čak pisalo da sam ja prodao utakmicu, nagađalo se ko je jači, ali samo hoću da kažem da je naš sukob bio u ličnom odnosu, treba ga zaboraviti i pamtiti dobre, a ne loše stvari”.

Objašnjenje šta se zapravo dogodilo dao je Aleksandar Šapić:

“Imali smo raspravu, sukob mišljenja, vikali smo jedan na drugog i tada nikoga nije bilo oko nas. U jednom momentu je došlo do čarki i do fizičkog kontakta, pali smo jedan preko drugog i odmah mi je bilo jasno da sam povredio nogu. On mi je tada pomogao da dođem do sobe, a za njegovu povredu ruke tada nismo znali. Ja sam predsedniku Sovroviću javio da se ne diže frka i da se jednostavno kaže da sam pao niz stepenice i polomio nogu. Sutradan su krenule razne priče, kako su i drugi gledali dok smo se tukli i slično, ali ovo što sam sada rekao je zvanična verzija. Bili smo apsolutno sami u toj šetnji oko zgrade, tako da nas niko nije gledao”.

Pitanje koje bi se nadovezalo na ovo glasilo bi da li je moguće da je od pada polomnjena noga i ruka? Šapić je odgovor dao i pre postavljanja pitanja:

“Takva karma je bila tu noć. Od Amerikanaca nismo gubili 16 godina, a te večeri su nas pobedili. Ovo će sada pratiti nas dvojicu i tu bih završio priču o samom incidentu. Od svega što se pominjalo najviše me je pogodilo pisanje da sam nekome psovao majku po nacionalnoj osnovi, da sam se bahato ponašao i pričao da je neko prodao utakmicu”.

O povodu sukoba Šefik dodaje:

“Izgubljen meč protiv Amerikanaca je mnogo boleo, nervoza je tada bila na visokom nivou, ali ne bih rekao da je to bio povod našeg sukoba. Ovakvih situacija posle izgubljenih utakmica je bilo puno, ali nikada nije odlazilo ovako daleko. Za mene je ta priča bila završena još tada i žao mi je što se išta od toga saznalo, tako da sada samo mogu da kažem da je sve iza nas. Vest je poprimila svakakve oblike, a oni koji je trebalo da rade na tome možda nisu odreagovali…”

“…bilo je onih koji su to mogli da spreče, verbalna rasprava je trajala duže i nije sve bilo odjednom. Siguran sam da se ovakve stvari dešavaju često u toku priprema, ali nije bilo ovakvih posledica. Kada vam je stalo do nečega sasvim je normalno da sukobi mišljenja postoje”, nadovezao se Šapić.

Na pitanje da li će se naći na Olimpijadi u Londonu Šefik je odgovorio da o tome ne odlučuje on, već selektor, a Šapić je dodao da je apsurdno odgovarati na takvo pitanje.

Pred kraj izlaganja Aleksandar Šapić je imao potrebu da iznese neke činjenice iz svoje karijere o kojima do tada nije nameravao da priča, pogođen pre svega pisanjima po novinama u poslednja tri dana:

“Sve sam doživeo jako emotivno i nikada nisam bio u ovakvom psihičkom stanju. Nemam ni snage, niti energije nakon svega što sam pročitao. Mnogo sam razmišljao čime sam doprineo da ovako budem razapet. Imam utisak da su me proglasili državnim neprijateljem broj 1. Mnogo je laži i priča za koje nisam verovao da ljudski um može i da predpostavi. Nikada nisam bio ovakav i nikada me nešto ovako nije pogodilo”.

Šapić je izlaganje nastavio čitanjem činjenica koje je i zapisao dok je boravio u bolnici:

– sa 14 godina sam ušao u prvi tim i igrao profesionalne utakmice
– sa 16 godina sam otišao iz rodnog grada u potrazi za sportskim uspehom
– roditelji mi nisu bili ni direktori, ni sekretari, niti bivši ili budući sportisti
– sve sam radio sam, bez ikakve podrške sa strane
– od 18-te godine nastupam za A selekciju, a to je punih 12 godina
– 99. godine nisam uzeo špansko i italijansko državljanstvo koje mi je nuđeno
– U svim prvenstvima sam bio najbolji strelac
– Na klupskom nivou sam osvojio preko 20 trofeja, računajući i Kup i prvenstvo u tri različite zemlje
– Sa reprezentacijom Srbije imam preko 20 tofeja, a na preko 90 % takmičenja sam bio i najbolji strelac
– Uveo sam novi način primitivnog eksponiranja, a to je postizanje golova
– 97. godine sam na EP u Sevilji igrao sa naprslim prstom
– 2003. sam igrao sa rasečenim čelom
– 2004. na OI sam igrao sa Laimskom bolesti, primao antibiotike i život mi je bio ugrožen
– 2005. u finalu Svetske lige sam igrao sa gnojnom anginom i pod antibioticima
– A, 2008. u Pekingu sam igrao pod diklofenima celu Olimpijadu

“Uvek sam se trudio da dam 100 % sebe, da budem primer i da dam prvi ono što tražim od drugih, možda je i to razlog zbog čega sam sve ovo doživeo”.

U ovom izlaganju Šapić je pomenuo da je razlog svega možda i njegovo javno političko eksponiranje, ali kako kaže - politika ne može da ga ne interesuje u zemlji u kojoj živi i gde namerava da ostane do kraja života.

“Nikoga nisam ni tada vređao niti mrzeo, jer to je moj način, a svoj narod volim celokupno, ma kojoj stranci pripadao. Uvek sam sa ponosom pričao o mojoj zemlji i tako će i dalje biti. Odgovorno tvrdim da nikada nikakvu korist od bilo kog političara ili stranke kojoj pripadam nisam imao. Pominjali su se razni lokali i prostori, ali ako bilo ko ima neku informaciju odmah ću se povići odavde ako je to tačno. Ako je neko imao da povredi i rani Aleksandra Šapića u tome je i uspeo, a ja se nikada u životu nisam osećao ovako”.

Svoje izlaganje Šapić je završio uz zadrhtali glas i činilo se sa suzama u očima.

Nakon polusatne konferencije i međusobnog dopunjavanja u izjavama, fotoreporteri i snimatelji ostali su uskraćeni fotografije na kojoj se ovi asovi ponovo rukuju i odaju pravi utisak da je sve navedeno ostalo iza njih. Pravu sliku i istinu imaćemo verovatno kada bude objavljen novi spisak pozvanih igrača na neko naredno takmičenje.

Katarina Stojković

Tatarski car Savo Milošević, srpski fudbaler, postao je proteklog vikenda šampion Rusije sa svojim Rubinom iz Kazanja

Partizanov vođa Almami Moreira najbolji je fudbaler Partizana ove sezone. Karakterom i autoritetom na terenu i van njega postavio se kao vođa Partizana.

Partizan – Real: Pobeda za istoriju! Vujošević: Košarka je i misaona igra.

Traljav početak Počeli smo traljavo u ligi UEFA kupa, ali sada ne treba klonuti duhom, rekao je za naš portal Marko Jovanović.

Još smo neuigrani Jedan od novajlija od kojeg Dušan Vujošević mnogo očekuje svakako je Žarko Rakočević, reprezentativac Crne Gore i bivši košarkaš Budućnosti.

Bek za budućnost Jedan od junaka pobede u Beču bio je levi bek našeg nacionalnog tima Ivan Obradović

Kineska kraljica Jelena Janković trijumfalno je završila pohod na Daleki istok.

Samo da ozdravim Kapiten Crvene zvezde Tadija Dragićević morao je da se podvrgne lakšem operativnom zahvatu, artroskopiji kolena, zbog čega je u proteklom periodu imao velikih problema.

Duda me vratio u život Kosta Perović, centar košarkaške reprezentacije Srbije, zadovoljan je ostvarenim ciljem u kvalifikacijama, ali i sopstvenom igraom.

Srbija ponovo u Evropi Selektor Duda Ivković: Talenat očigledno imamo, ali vreme nam je neophodno da bismo izgradili tim

Podvig za istoriju Rukometaši Crvene zvezde predvođeni, trenerom Igorom Butulijom, ostvarili su fenomenalan uspeh plasmanom u Ligu šampiona.

Poljska na vidiku Branko Cvetković, nekadašnji košarkaš FMP Železnika, trenutno član grčkog Panioniosa, veruje da će Srbija kao prvoplasirani tim iz grupe izboriti prolaz na Prvenstvo Evrope.

Početak je uvek težak Naredni protivnik Srbije biće francuski fudbaleri, a Nikola Žigić će ponovo, s Markom Pantelićem, činiti tandem "orlova" u napadu.

Srbija prva u grupi Pobeda nad Bugarima, sledi meč sa Italijom

Dosta je bilo Jedna od naših najboljih odbojkašica Vesna Čitaković-Đurišić odlučila je da se povuče iz nacionalnog tima i mesto prepusti mlađim koleginicama.

Antara je pravi Možda i najvažnija karika u budućoj igri fudbalske selekcije Srbije biće vezni igrač Saša Ilić (30), član austrijskog Salcburga.

Šapić i Šefik i objašnjenje Dobili smo objašnjenje, a za istinsko pomirenje ... videćemo

Svetac Mateja Mateja Kežman, srpski fudbaler, od srede je novi član francuskog Pari Sen Žermena, čije igrače navijači od milja nazivaju "sveci".

Sada sledi ono pravo Ivana Đerisilo-Stanković ubeđena je da će Srbija stići do polufinala i borbe za medalju.

Hrabro u Istanbulu Kapiten Partizana Nenad Đorđević, momak koji je važnim golovima u prošloj sezoni gotovo osigurao titulu Partizanu, tužan je zbog nerešenog ishoda s ekipom Fenerbahčea.