Dave Clarke

Dejv Klark jedan je od najtraženijih di-džejeva današnjice. "Virtuoz" na mikseti, koji već dugo izaziva veliko interesovanje i poštovanje, gde god da se pojavi. 

Od početka osamdesetih godina prošlog veka do danas dokazao je da to poštovanje i zaslužuje. Ovog avgusta biće i gost "Refresh" festivala u Kotoru, a mi smo imali ekskluzivno zadovoljstvo da s njim razgovaramo...

Koliko ti znači muzika i koliko ti je pomogla da prevaziđeš neke probleme i teške periode u životu?
- Ako pitate bilo koga ko je imao neki težak period u životu, a bavi se muzikom ili bilo čime što ima veze s njom, mislim da bi vam rekao da je to jedino što mu je pomoglo. Muzika i porodica...

Koja su tvoja prva interesovanja na polju muzike, koji žanrovi?
- Teško je reći... Jer, odrastao sam u polumuzičkoj porodici, slušao sam mnogo različite muzike. Moja majka je u to vreme slušala disko, pa i metal... Ali pravo interesovanje za muziku razvio sam kada sam počeo da pravim sopstvene izbore i to je bilo nešto između, recimo, ska i pank muzike.

Šta je zaista bila "škola" u tvom životu, gde si naučio najviše?
- Ja još uvek učim mnogo o životu (smeh)! Mislim da te sam život uči životu!

Šta je za tebe najveća nagrada u poslu di-džeja?
- Ne obraćam uopšte pažnju na to, da budem iskren... Mislim da je najveća nagrada to što i dalje radim to što radim.

Publika?
- Da, naravno! Bez publike ne bismo mogli da radimo taj posao. Nisam ljubitelj priznanja, ceremonija i tih stvari, ali mislim da je zaista najbitnije to što ljudi dolaze da te vide i u tome uživaju.

Koji je di-džej, muzičar ili osoba imala najveći uticaj na tebe i tvoju karijeru?
- Ako bi trebalo nekoga da izdvojim, to bi morao da bude Džon Pil. Bez njega ne bih stigao tu gde sam, zbog podrške koju mi je dao. Puštao sam muziku, ali sam i slušao ono što je on radio.

Čime bi se bavio da nisi di-džej? Imaš li neki skriveni talenat za koji ljudi ne znaju, a koji nisi razvio do kraja?
- Prilično sam dobar u čišćenju (smeh)! Ali manje nego što volim da slušam muziku, tako da se na kraju svede na to da puno toga očistim dok slušam muziku!

Da li postoji muzičar ili di-džej s kojim nisi sarađivao, a voleo bi?
- Zaista sam bio zagrejan da uradim nešto sa grupom "Radiohead", ali plašio sam se toga... Ali sada, kako su krenuli s celom tom komercijalom, srećan sam da se ništa nije dogodilo, da budem iskren... Čini mi se da se kod njih sad sve vrti oko novca. Većina njihove muzike sada jeste dobra, ali mi se ne sviđa u kom su pravcu krenuli. Kada su ženski izvođači u pitanju, mada sam, opet, veoma uplašen, i ne mislim da je previše komercijalna, to je Pi-Džej Harvi. Voleo bih da nešto uradim s njom, mada mislim da bih imao strah od toga, jer kada slušam njenu muziku, osećam se nekako "malo" u odnosu na nju.

Gde vidiš tehno muziku kroz pet, deset godina?
- Ne gledam na to, samo nastavljam da radim to što radim. Ne volim da pokušavam da predvidim šta će se desiti sa muzičkim žanrom, podžanrom kojim se bavim... To mi nije važno, a i mislim da je nemoguće reći šta će se dogoditi s nekim muzičkim žanrom u budućnosti.

Šta je za tebe "dobar set"? Tvoj osećaj da si uradio dobar posao ili reakcije publike?
- Te dve stvari idu zajedno. Srećan sam kad pogledam u svoje ruke i imam osećaj da mi ne pripadaju, i rade nešto s muzikom, a da ja uopšte o tome i ne razmišljam. Tada sam najsrećniji! I naravno, divno je kada je i "masa" zadovoljna. Mnogo mi se lepih stvari događa u Istočnoj Evropi, iz nekog razloga, to se uvek dešava tamo... Kao EXIT i puštanje muzike na takvim mestima. Čini se da tamo postoji neka glad mase, kao da im je to potrebno, kao da to nisu imali ranije, a žele su ga.

Koliko menjaš set u toku nastupa? Da li se držiš plana ili sve zavisi od reakcije publike?
- Nikada, nikada, nikada nemam plan! Ne vidim poentu! Mogao bih onda da se samo pojavim sa CD-om i da ga pustim! Samo pratim ono što osećam, slušam masu, ali radim ono što želim da radim, nikada nemam plan!

Gde si imao najinteresantnije nastupe?
- Zavisi... Ponekad, recimo, radim u Nemačkoj u veoma malim klubovima, s nekim prijateljima, odradim svoja dva sata, ili malo duže, pa puštam i "Sisters Of Mercy", "Suicide"... takve stvari, i to može da bude vrlo interesantno.

Bićeš gost "Refresh" festivala, šta možemo da očekujemo od tog nastupa?
- Samo mene (smeh)!

Ništa ne pripremaš?
- Ne pripremam se! Samo se pojavim i osetim...

Čak i ne razmišljaš o tome, nimalo?
- Ne, uopšte! Ne znam ko, ali neko je jednom rekao - "vežbao sam jednom, ali mi se nije dopalo" (smeh)! Radim to skoro svake nedelje, di-džej sam veoma dugo, i ako do sada nisam naučio kako treba...

Koji je tvoj životni moto?
- Hm.... Bio je "death before dishonour" ("Bolje grob nego rob!"), ali više nije... Mislim da je sada - samo budi iskren prema sebi.

Šta kažeš sebi kada si down, šta je ono što te uvek oraspoloži i nasmeje?
- "The Damned" (smeh)" Kad god sam down, samo slušam album "Machine Gun Etiquette" i pesmu "I Just Can't Be Happy Today"... i uvek me podigne. 


Ljiljana Zdravković

Haggard & Remember Twillight GDE: SKC - 19. novembar u 20

Koncerti Beogradske filharmonije, novembar Svakog petka na Kolarcu GDE: ZADUŽBINA ILIJE MILOSAVLJEVIĆA KOLARCA - 7, 14, 21, 28. novembar u 20

Dave Clarke Zvezda "Refresh" festivala!

Hernan Cattaneo Razgovor pred nastup na Refresh festivalu

Jana, "Neverne bebe" Ponosna predgrupa Leniju Krevicu u Areni!

Franz Ferdinand Razgovor sa Bobom Hardijem pred beogradski koncert!