Optimistička predviđanja pokazala su svoju jalovost proteklih godina ispunjenih razaranjima. U najboljem slučaju moglo se ponekad naslutiti da se opasnost približava, pa je davan znak za uzbunu. Ne uvek blagovremeno.

Bogate i siromašne nacije su, suočene s katastrofama, na neki način pomešale uloge, jer su nesreće dolazile brzo, iznenadno i nenajavljeno: jednog meseca bogati su pomagali siromašnima da bi već sledećeg - siromašni bili u situaciji da pomažu bogatima, pa ponovo...

Tako su SAD, najveći donatori pomoći državama žrtvama cunamija, od tih istih zemalja prihvatile pomoć u septembru 2005. posle uragana Katrina. Posle zemljotresa pomoć se po drugi put pruža južnoj Aziji, pomoć odlazi u Pakistan, iz Indije s kojom je u trajnom naprijateljstvu... 


Naučnici tvrde da "nije bilo predviđeno da se sve to dogodi"...

Više od 176.000 ljudi izgubilo je živote u zemljotresu i cunamiju decembra 2004, a blizu 30.000 u poslednjem zemljotresu u južnoj Aziji. Iz Latinske Amerike takođe su stizali dramatični izveštaji, pa i iz SAD. Azijske obale i plaže, planinska sela u Kašmiru i urbanizovane ulice, kuće i vile i kazina u Americi uništeni su u besu prirode.

Posle Drugog svetskog rata ništa nije izgledalo nedostupno nauci, onda kad je razbijen atom i posebno kad je čovek nogom stupio na Mesec. 


Dodole na naučnoj osnovi

U jednom od najupornijih nastojanja, još uvek živog ali teško ostvarivog, čovek je verovao da može da "zasadi" oblake pa tako kišu dobije "po narudžbini" i zauvek se otrese razornih suša.

Napori se nastavljaju, posebno u Kini: tamo rakete, protivavionski topovi i avioni redovno "pune" nebo hemikalijama. Rezultat - Kina ima veliko iskustvo, ali i zanemarljive uspehe u prizivanju kiše.

Iako čovek nemilosrdno zagreva našu planetu, pokazao je da je nesposoban da megasnagu prirode prilagodi svojim potrebama. 


Tvrdoglave tektonske ploče

Čovek može veštački izazvati zemljotrese, one male, tako što će ubrizgati tečnosti u duboke izvore, puniti ogromne rezervoare vodom ili izazivati nuklearne eksplozije, ali ni na koji način ne može sprečiti prirodnu katastrofu, ističe se u jednom izveštaju Geološkog instituta SAD.

Svaki pokušaj da se "podmažu" tektonske ploče, da bi se ublažila razorna sila, stvari bi samo učinila još gorim.

Zemljotresi se ipak mogu predvideti. Opasne zone i dugoročne pretnje mogu se naslućivati, ali "za sada ne postoji prihvatljiva metoda da se predvidi vreme, mesto i magnituda pretećeg zemljotresa". 


Ma ni uragan nije glup

Ideja o dovlačenju ledenih bregova u vode iznad kojih se rađaju uragani, da bi se one ohladile, nije realizovana. Istraživanja mogućnosti da se uragan "prevari", kako bi "pomislio" da se nalazi nad kopnom, nastavljaju se. 


Čovek je uporan, al sila je sila

Uprkos svim naporima da se ovlada prirodnim pojavama koje nam nanose materijalne štete i ljudske žrtve, još uvek smo nemoćno u vlasti prirodnih sila. 

Ipak postoji čvrsto uverenje da će ljudi jednog dana moći da po volji "naruče" nepogodu, skrenu rečni tok da bi se sprečila poplava i "izgladne" tornado u trenutku kad počne da stvara kovitlac.


VAŠINGTON , 30. jun 2009. (FoNet)