Čeka li nas sudbina dinosaurusa?

OSLO - Globalno zagrevanje bi do 2050. godine moglo da uništi najmanje četvrtinu svih biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji, u jednom od najvećih masovnih istrebljenja od vremena dinosaurusa , tvrdi se u jednoj međunarodnoj studiji objavljenoj u Oslu, glavnom gradu Norveške.

Ujedinjene nacije ističu da izveštaj, upozoravajući na pretnje živim bićima počev od australijskih leptira do španskih orlova, ukazuje na neophodnost da sve zemlje sveta ratifikuju Protokol iz Kjota, što znači da se obavežu da će zaustaviti ili na najmanju moguću meru svesti porast temperature na našoj planeti, izazvan zagađenjem koje stvara čovek.

- Najmanje četvrtina svih živih vrsta biljaka i kopnenih životinja, ili više od milion, može biti nepovratno istrebljena - upozorio je Kris Tomas, profesor biologije na engleskom Univerzitetu Lidsu.

Tomas, vodeći autor studije objavljene u naučnom časopisu Nejčer, izjavio je da emisija gasova iz automobila i industrijskih postrojenja može do kraja ovog stoleća povisiti temperaturu na našoj planeti do nivoa nezabeleženog u proteklih tridesetak miliona godina, čime bi bile ugrožene brojne biljne i životinjske vrste, ali i opstanak čoveka.

Istraživanje, najveće do sada, izučavalo je uticaj globalnog zagrevanja na 1.103 vrste biljaka, sisara, ptica, gmizavaca, žaba i insekata na jugu Afrike, u Brazilu, Evropi, Australiji, Meksiku i Kostariki za period do 2050. godine.

Istraživanja, međutim, nisu obuhvatila mora i okeane.

- Klimatske promene su najveća pretnja novim velikim istrebljenjem. Mislim da bi bile najstrašnije od vremena kad su pre 65 miliona godina nestali dinosaurusi. Bilo bi to poput nekih velikih geoloških nestanaka - upozorio je Tomas.

Među najugroženije spadaju mnoge vrste drveća u Amazoniji, španski kraljevski orao, australijski Bojdov šumski gušter-zmaj. Ptice poput škotskog krstokljuna i još neke retke vrste mogle bi da prežive samo ako znaju kako da odlete do Islanda.

Studija UN procenjuje da će do 2100. godine temperatura porasti između 1,4 i 5,8 stepeni Celizijusa, uglavnom zbog emisije gasova poput ugljen-dioksida, za koju je kriv čovek. Porast temperature može izazvati dramatične vremenske nepogode kao što su poplave, toplotni talasi i tornada.

Tomas podseća na tvrdnje nekih stručnjaka da su se pojedine žive vrste prethodno prilagodile brzim klimatskim promenama - kao u poslednjem ledenom dobu. Ali i podseća da je čovek danas zavladao planetom i da je odgovoran za njenu sudbinu.

Stručnjaci programa UN za životnu sredinu (UNEP) ističu da izveštaj pokazuje da bi istrebljenje moglo pogoditi milijarde ljudi, uglavnom u zemljama u razvoju, koji u potpunosti zavise od ćudi prirode kad su u pitanju hrana, stanovanje i lekovi.

- Ovaj alarmantan izveštaj još jednom svetu potvrđuje neophodnost da Protokol iz Kjota što pre stupi na snagu - smatra on.

Bez pristupanja Protokolu industrijski razvijenih zemalja, na koje otpada 55 odsto ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu, malo je verovatno da se može učiniti neki napredak u zaštiti naše planete.

Rusija, koja je odgovorna za 17 odsto emisije, ratifikovala je dokument, ali je Bušova administracija u SAD, na koje otpada 46 odsto emisije, povukla svoj potpis, s obrazloženjem da je "sve preskupo" i da su "siromašne nacije pogrešno isključene iz obaveze".

Po Tomasovom mišljenju, u studiji se procenjuje da 15 do 37 odsto svih kopnenih živih vrsta na Zemlji može biti uništeno kao rezultat klimatskih promena, pa se zalaže za hitno prelaženje na čistije tehnologije u oblasti energije.

(FoNet)

Koncentracija se može učiti Koncentracija je sposobnost da se celokupna zainteresovanost usmeri na određenu stvar

Kada "NADA" budi nadu  "Nada" podučava ljude sposobnostima da kupe kuću ili započnu biznis ali da pre svega nauče da  procene koliko zarađuju i koliko troše

Rođak pred istrebljenjem Jedan od čovekovih najbližih "rođaka", takozvani pigmejski šimpanza ili "bonobos", bliži je potpunom istrebljenju i nestanku kao vrste nego što se mislilo VIŠE O OVOME: Bonobo; bonobos; Africa/drcongo/salonga

Čudo u Rudovcima Bogorodica na kori jasena

Više para - manje dece Prema procenama američkog Biroa za praćenje populacije, u narednih nekoliko decenija odigraće se dramatične populacione promene.

Kako da ostavite dobar utisak Budite samouvereni i gledajte pravo u oči

Radnici u svetu sve siromašniji Prošle godine u siromaštvu je živelo više radnika nego ikada do sada.

OPTUŽENI ZA KRAĐU IDENTITETA  Američko tužilaštvo podiglo je optužnice protiv 11 osoba zbog najveće i najsloženije krađe identiteta ikada  u SAD sa oko 40 miliona potencijalnih žrtava.

Muškarci traže jedno, nađu drugo Izbirljiva ženka, sukobljeni mužjaci oko nje - isto to samo malo drukčije i u ljudskoj vrsti. Sve u svemu - živeo Darvin.

Slavlje zbog starih patika Umesto da završi na smetlištu i u kontejnerima za đubre, mališani su patike poslali kompaniji "Najki" i - napravili korak ka zelenijem svetu...

Milioni pothranjene dece Više od 170 miliona dece širom sveta su pothranjena, dok blizu 120 miliona nikada neće sesti u školske klupe, saopštio Fond UN za staranje o deci
VIŠE O OVOME: unicef.

Oprezno s mobilnim telefonima Direktor uglednog američkog Instituta za borbu protiv raka upozorio sve da korišćenje mobilnih telefona svedu na najmanju moguću meru zbog potencijalnog rizika da obole od raka.

Čeka li nas sudbina dinosaurusa? Globalno zagrevanje bi do 2050. godine moglo da uništi najmanje četvrtinu svih biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji.

Otkriven skelet patuljastog pretka Patuljak  je živeo na ostrvu Flores, nekoj vrsti "tropskog izgubljenog raja", naseljenom džinovskim gmizavcima i minjaturnim slonovima

Ima li spasa od efekta "staklene bašte"? Direktor američkog Instituta za politiku Zemlje Lester Braun predstavio je ambiciozni plan za drastično smanjenje oslobađanja gasova koji tvore efekat "staklene bašte"

Vek i po Darvinove teorije Pre 150 godina u Londonu je prvi put pomenuta naučna ideja koja i  danas, iako opšteprihvaćena, izaziva kontroverze - reč je o teoriji evolucije.

Veliki mozak - mala vilica Genetska mutacija koja se dogodila pre 2.4 miliona godina mogla bi biti razlog zašto savremeni čovek ima veliki mozak i relativno malu i slabu vilicu.

Krpelji, seks i gojenje Semena tečnost mužjaka krpelja sadrži protein, faktor naglog rasta i gojenja, koji bi se mogao koristiti kao osnovu za vakcinu koja bi se davala stoci i životinjama.

Muke britanskih penzionera Sve duži životni vek žitelja Ostrva u narednih 35 godina doneće veliko povećanje broja penzionera, od kojih će se mnogi suočiti sa siromaštvom

Genetske mutacije i oboljenja Zakon o zaštiti od diskriminacije na osnovu genetičkih informacija, štiti Amerikance od zloupotrebe njihovih podataka o naslednim faktorima