Ima li spasa od efekta "staklene bašte"?

Direktor američkog Instituta za politiku Zemlje Lester Braun predstavio je ambiciozni plan za drastično smanjenje oslobađanja gasova koji tvore efekat "staklene bašte" u svetu, u narednih 12 godina.

Oba američka predsednička kandidata kažu da su predani usmeravanju Sjedinjenih Država na put smanjenja oslobađanja takozvanih gasova staklene bašte za 60 do 80 procenata, do 2050. godine. Funkcioneri Evropske unije tvrde da rade na neposrednije izvodljivom planu - da se oslobađanje štetnih gasova do 2020. smanji za 20 procenata.

Međutim, direktor vašingtonskog Instituta za politiku Zemlje Lester Braun upozorava da su obe inicijative nedovoljne. Umesto da se oslobađanje štetnih gasova do 2020. godine smanji za petinu ili do 2050. za više od polovine, Braun tvrdi da bi svet morao da smanji oslobađanje tih gasova za čitavih 80 odsto, i to najkasnije do 2020. godine.

To zvuči preambiciozno, ali Braun, kako prenosi Glas Amerike, predlaže tri osnovne strategije:

- Prva je da se u čitavoj svetskoj privredi sistematski podiže nivo efikasnosti korišćenja energije. Druga je masovni prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. I treća - zabrana sečenja šuma, uz veoma ambicioznu inicijativu njihove obnove sađenjem milijardi drveća.

Braun je taj plan predstavio tokom telekonferencije s američkim i stranim izveštačima. Prema njegovim rečima, zamenjivanje klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom novim, fluorescentnim, smanjilo bi potrošnju struje u svetu za 12 procenata.

To bi Sjedinjenim Državama i drugim zemljama omogućilo da zatvore na stotine termoelektrana na ugalj i tako smanje emitovanje gasova "staklene bašte".

Braun takođe preporučuje masovnu izgradnju elektrana na vetar, sunce i geotermalnu energiju. Te elektrane služile bi za punjenje akumulatora nove generacije hibridnih vozila, koja se sada razvijaju u SAD i Japanu.

Prelaz s motora s unutrašnjim sagorevanjem, kombinovan s ulaganjem u javni prevoz, imao bi dramatičan efekat na smanjivanje zagađivanja vazduha.

Braun dodaje da političari u svetu imaju naviku da ocenjuju koliko je smanjenje oslobađanja gasova staklene bašte politički izvodljivo, ali kaže da je to pogrešan pristup. Umesto toga, ukazuje on, političari bi trebalo da se pitaju koliko je smanjenje neophodno kako bi se izbegla ekološka katastrofa.

- Nije reč samo o klimatskim promenama. To se tiče i bezbednosti izvora hrane. Ako nastavimo ovako, led na Grenlandu će se verovatno istopiti, što će podići nivo mora za sedam metara. A to bi moglo da stvori na stotine miliona izbeglica, koje će bežati pred pobesnelim morem - upozorava Braun.

Kritičari često uzvraćaju da su takvi planovi skupi i da bi ograničili ekonomski rast. Braun, međutim, tvrdi da bi, dugoročno gledano, cena neaktivnosti bila veća i da bi vlade trebalo da razmotre smanjivanje poreza na prihode, uz istovremeno povećanje poreza na potrošnju energije i zagađivanje.

Vašington, 6. jul 2008.
(FoNet)

Koncentracija se može učiti Koncentracija je sposobnost da se celokupna zainteresovanost usmeri na određenu stvar

Kada "NADA" budi nadu  "Nada" podučava ljude sposobnostima da kupe kuću ili započnu biznis ali da pre svega nauče da  procene koliko zarađuju i koliko troše

Rođak pred istrebljenjem Jedan od čovekovih najbližih "rođaka", takozvani pigmejski šimpanza ili "bonobos", bliži je potpunom istrebljenju i nestanku kao vrste nego što se mislilo VIŠE O OVOME: Bonobo; bonobos; Africa/drcongo/salonga

Čudo u Rudovcima Bogorodica na kori jasena

Više para - manje dece Prema procenama američkog Biroa za praćenje populacije, u narednih nekoliko decenija odigraće se dramatične populacione promene.

Kako da ostavite dobar utisak Budite samouvereni i gledajte pravo u oči

Radnici u svetu sve siromašniji Prošle godine u siromaštvu je živelo više radnika nego ikada do sada.

OPTUŽENI ZA KRAĐU IDENTITETA  Američko tužilaštvo podiglo je optužnice protiv 11 osoba zbog najveće i najsloženije krađe identiteta ikada  u SAD sa oko 40 miliona potencijalnih žrtava.

Muškarci traže jedno, nađu drugo Izbirljiva ženka, sukobljeni mužjaci oko nje - isto to samo malo drukčije i u ljudskoj vrsti. Sve u svemu - živeo Darvin.

Slavlje zbog starih patika Umesto da završi na smetlištu i u kontejnerima za đubre, mališani su patike poslali kompaniji "Najki" i - napravili korak ka zelenijem svetu...

Milioni pothranjene dece Više od 170 miliona dece širom sveta su pothranjena, dok blizu 120 miliona nikada neće sesti u školske klupe, saopštio Fond UN za staranje o deci
VIŠE O OVOME: unicef.

Oprezno s mobilnim telefonima Direktor uglednog američkog Instituta za borbu protiv raka upozorio sve da korišćenje mobilnih telefona svedu na najmanju moguću meru zbog potencijalnog rizika da obole od raka.

Čeka li nas sudbina dinosaurusa? Globalno zagrevanje bi do 2050. godine moglo da uništi najmanje četvrtinu svih biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji.

Otkriven skelet patuljastog pretka Patuljak  je živeo na ostrvu Flores, nekoj vrsti "tropskog izgubljenog raja", naseljenom džinovskim gmizavcima i minjaturnim slonovima

Ima li spasa od efekta "staklene bašte"? Direktor američkog Instituta za politiku Zemlje Lester Braun predstavio je ambiciozni plan za drastično smanjenje oslobađanja gasova koji tvore efekat "staklene bašte"

Vek i po Darvinove teorije Pre 150 godina u Londonu je prvi put pomenuta naučna ideja koja i  danas, iako opšteprihvaćena, izaziva kontroverze - reč je o teoriji evolucije.

Veliki mozak - mala vilica Genetska mutacija koja se dogodila pre 2.4 miliona godina mogla bi biti razlog zašto savremeni čovek ima veliki mozak i relativno malu i slabu vilicu.

Krpelji, seks i gojenje Semena tečnost mužjaka krpelja sadrži protein, faktor naglog rasta i gojenja, koji bi se mogao koristiti kao osnovu za vakcinu koja bi se davala stoci i životinjama.

Muke britanskih penzionera Sve duži životni vek žitelja Ostrva u narednih 35 godina doneće veliko povećanje broja penzionera, od kojih će se mnogi suočiti sa siromaštvom

Genetske mutacije i oboljenja Zakon o zaštiti od diskriminacije na osnovu genetičkih informacija, štiti Amerikance od zloupotrebe njihovih podataka o naslednim faktorima