Nadlanu.com Channels › Izdvajamo › Muzika › Channels › Izdvajamo › Muzika

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Džon Meklaflin

Veliki majstor gitare Džon Meklaflin održao je sa svojim bendom "The 4th Dimension" čas dobrog zvuka beogradskoj publici.

Kada na jednom okupite mestu četiri muzičara "kojima je sve jasno" i pustite ih da uživaju u onome što rade, dobijete dva sata svirke od koje zastaje dah. Njihova imena neće biti poznata mnogima koji svakodnevno prolaze pored vas na ulici, ali budite sigurni da ih 90 odsto muzičara izgovara s puno poštovanja.

Džon Meklaflin može da se pohvali biografijom kakvu ima malo koji muzičar na planeti, ali na njegovom licu i u ponašanju nećete primetiti ni jedan jedini znak da je pred vama legenda. Kada zasvira, tek onda vam je sve jasno.

Sala Doma sindikata nije bila puna. Iznenađujuće ili ne... Očigledno je da je ovaj koncert privukao pažnju samo pravih poznavalaca njegovog rada. To se osetilo već po prvim aplauzima, i po svakoj kasnijoj reakciji na poteze koji ga izdvajaju iz proseka.

Bez namere da "zauzme" binu, Džon je sasvim skromno započeo svirku, ploveći kroz nizove laičkom uhu skoro nerazumljivih tonova i neuhvatljivih ritmova.

- Hvala što činite da se osećamo kao kod kuće. Nadam se da neće proći mnogo vremena dok ne dođemo opet.

Numere duge skoro deset minuta bile su izvor neverovatnih poteza, pružajući dovoljno prostora svoj četvorici muzičara da se iskažu na pravi način.

Osim Meklaflina, verovatno se najviše isticao Geri Hazbend, klavijaturista i bubnjar. Sa mnogo entuzijazma i više nego očiglednim uživanjem, solirao je na klavijaturi, pa se prebacivao na svoj set bubnjeva.

Basista Hejdrijan Feroud "zbog povrede" nije bio u mogućnosti da svira s njima, ali zamena je bila više nego adekvatna. Dominik di Pjaca je čovek skromnog i gotovo neupadljivog izgleda, ali neverovatnog talenta i znanja. Uspevao je, možda i više od ostalih, da izmami osmehe, oduševljenje i aplauze.

Uz sve to, i odlična pratnja na bubnjevima Marka Mondesira...

Solirali su na smenu, osmehivali se jedan drugom, uživali i igrali se zvukom i svojim instrumentima. Sasvim malo priče, skromna bina, osvetljenje, ali odličan zvuk. Akcenat je bio na dobroj svirci. Nakon dva sata poklonili su se publici, koja je iskreno i glasno aplaudirala, i počastili je bisom.

Zaista je teško bilo koga od njih izdvojiti ili na pravi način opisati ono što oni mogu da urade na bini. Za to je ipak potrebno da ste ili poznavalac ili bar ozbiljan ljubitelj fjužn zvuka kojim se bave. Možda i u tom slučaju ne biste imali dovoljno reči da to opišete - u tome se jednostavno uživa.

I pojedinačno i okupljeni u "The 4th Dimension", potpuno su kompetentni za "držanje časa" i dovoljno dobri da dočaraju četvrtu dimenziju zvuka. I kada od muzičara u publici čujete komentar da je "ovima sve jasno u muzici", ostaje vam samo da se opustite u stolici i preselite se na njihovu planetu, bar na dva sata.

Tekst: Ljiljana Zdravković
Foto: Marko Risović

Gde?

DOM SINDIKATA - 16. maj

Manu Čao EXIT, Main Stage, dan treći

Pol Veler EXIT, Mejn stijdž, dan drugi

Nightwish prve večeri EXIT-a Main Stage, dan I

The Police Prvi i, sasvim izvesno, poslednji put, Srbija je imala prilike da čuje i vidi jednu od najvećih grupa današnjice.

Ušće, 24. jun 2008. godina