Fit ponovo u Beogradu

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Vaš glas

Riječki Fit se na scenu vratio posle 17, a u Beograd posle 18 godina. Koncert u našoj prestonici je grupi koja je pre više od dve decenije stekla veliku popularnost, bio jako bitan, a oni koji su rasli i sazrevali tada uz Fit – znaju i zašto.

Uspon im je, sad već davne 1985, počeo kada su upoznali Ivana Fecea Firčija, bubnjara EKV koji je služio vojsku u Rijeci. Sa bendom su povremeno sarađivali Đule i Srba iz Van Goga. Ugovor sa PGP RTB-om, koji je objavio oba njihova studijska albuma, obezbeđen je posle uspeha na Omladinskom festivalu u Subotici. Prvenac su snimali u Beogradu, producirao ga je Milan Mladenović – sve to jasno govori da je Fit možda i najviše od svih hrvatskih grupa povezan sa Srbijom. Stoga je sasvim razumljiv emotivni naboj koji se osećao kod riječke četvorke – dobro ga je prepoznala i na pravi način uzvratila publika. Doduše, za razliku od nekih skorašnjih koncerata u istom prostoru, igla je ovoga puta imala gde da padne, međutim, ljudi koji su došli pokazali su da vole Fit i da se poznavanje njihovog repertoara ne svodi samo na četiri-pet opštepoznatih hitova koji se konstantno vrte na radio i TV stanicama. Naravno, jesu „Mačka“ (u akustičnoj verziji na sredini koncerta i električnoj na bisu), „Zvoni telefon“ (takođe ponovljena, za kraj), „Zaboraviću sve“, „Novi dan“ izazvale najveću euforiju, međutim, dobar deo publike je pevao svih osamdesetak minuta.

Koncert je trajao kratko, međutim, to je, na neki način i očekivano, s obzirom da je u pitanju materijal sa samo dva albuma. Ono što bi možda mogli da zamere pravi fanovi je što je, bukvalno, od prve („Rijeka“) do poslednje pesme (izuzimajući pomenuti „telefonski“ kraj), preslikan repertoar sa nedavno objavljenog živog albuma „Live uz rijeku“. Međutim, i bez faktora iznenađenja Davor Lukas i ekipa su potpuno opravdali očekivanja, a sledeći put će ostati duže na bini. To je sasvim sigurno jer – krčka se treći studijski album, biće objavljen do kraja godine. To je ono što, u stvari, najviše i raduje ljubitelje njihovog zvuka – Fit se nisu okupili da bi, na konto stare slave, uzeli na brzinu novac i ponovo nestali, već radi novog početka.

Tekst: Milan Ćunković
Foto: Marko Risović