Spandau Ballet

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Vaš glas

Neodoljivi Toni Hedli i ekipa pokazali kako se sa stilom pravi kambek vlasnika nekoliko najvećih hitova osamdesetih!

I’m glad that you’re bound to return
Something I could have learned
You're indestructable
Always believe in…

Nije slučajno da su baš Spandau Ballet izgovorili ovo pre čak 27 godina. Sada to znamo! Svi koji su bili u Beogradskoj areni uzvratiće im upravo ovim njihovim rečima: Drago nam je da ste se vratili… neuništivi ste… verujemo vam…

Stil, dostojanstvo, uvežbanost

Mnogi se sećaju kada je davne 1986. godine londonska petorka Spandau Ballet posetila Beograd – tada grad u koji se dolazilo na vrhuncu slave. A u petak, 26. februara 2010. – dana koji su mnogi čekali s željom da se podsete zlatnih dana sintpopa – pevač Toni Hedli je predugo odsustvo prokomentarisao kratko: "Izvinite što nas nije bilo 23 godine. Baš smo imali dugačak odmor."

Iako sa stolicama raspoređenim na parteru, više od 5.000 ljudi igralo je čitavih sat i 40 minuta šou-programa tako logičnog naziva “Reformation“. Već od prvog hita, koji ih je lansirao u sam vrh muzičkih lista osamdesetih – “To Cut A Long Story Short“, Spandau Ballet su krenuli sa energičnom svirkom ne posustajući ni za momenat do samog kraja.

Ako je nakon prve najave ovog koncerta bilo sumnje da je ovo samo još jedan pokušaj kambeka zvezda iz prošlosti željnih samopotvrđivanja (i novca), prvi momenat kada su zasijali na bini sravnio je i samu ideju da je tako nešto uopšte moguće u slučaju Spandau Ballet. Mada su se razišli u ne baš prijateljskim odnosima, šmekerski ostareli Toni, Geri, Martin, Stiv i Džon, sada su opet onaj bend koji je najbolji upravo pred brojnom publikom, pod šljaštećim svetlima i sa instrumentima živim u rukama.

Sve što smo videli i čuli potvrda je da su povratku pristupili sa velikom ozbiljnošću i pre svega iskrenom željom za dobrom svirkom i druženjem. Uvežbani su, kreću se sa stilom, s dostojanstvom nose svoje godine tako da nisu ni veštački pokušaj podmlađivanja, ali sigurno ni mirna gospoda na bini.

I s nekoliko kilograma viška (poznat je kao strastveni ljubitelj piva i Arsenala; čak je i akcionar dve pivare i igrač Arsenalovog celebrity tima), Toni u elegantnom odelu s ljubičastom kravatom, i dalje je onaj neodoljivi šarmer, samo sada bez šiški na čelu. Na njegov glas i način izvođenja pesama se reaguje kožom, stomakom, celim telom... Tu se ništa nije promenilo! Kao što se nije promenila ni vatrenost na instrumentima, posebno na saksofonu i bubnjevima.

Set lista neizvesnosti

Na svom prvom kontinentalnom nastupu na ovoj turneji, nakon više rasprodatih britanskih tokom jeseni, Beograd može da se pohvali da je čuo savršenu set-listu koja na prijatno prepreden način publiku do poslednjeg minuta drži u neizvesnosti.

Pored večnih singlova, momci (nastupom su dokazali da to i dalje jesu!) su oduševili i improvizacijama od kojih je najjači utisak ostavilo akustično izvođenje predivne pesme “With The Pride”. Slušati Tonijev glas, zavodljiviji nego ikada, i Gerijeve romantične žice definitivno je moguće na repeat. Obavezno poslušajte kako je to zvučalo jesenas u Birmingemu!
Sa žarom rada na novom albumu, izveli su i pesmu “Once More”, koja se kao svojevrsna najava istog pojavila na albumu obrada.

Vrlo inteligentno, najveći hitovi su ostavljeni za veliko finale koncerta kada je Arena skakala uz "Through The Barricades” (gore poslušajte izvođenje ovog hita u Beogradskoj areni!), “Communication”, “Paint Me Down” i konačno – neverovatno osećajno izvođenje pesme koja će živeti zauvek: “True”.

A za bis, nakon “Fight For Ourselves”, Arenom su se probili melodija i reči koji nikada neće napustiti usne onih koji znaju da ovo nije samo hit osamdesetih, već veoma snažna poruka: “Gold”! Oduševljenje za pravi kraj šou-programa s koga su svi izašli s osećajem sreće, a poneki možda i setni što su im sve te godine prošle.

Zadovoljni reakcijom beogradske publike, Toni i ekipa su se zahvalili, obećali da će se vratiti i s bine otišli s toplinom u srcu. Bravo! Među retkima ste koji ste ubedili i nas željne novih zvezda u prestonici da nekadašnje muzičko zlato zaista može da ne izbledi s godinama. Izgleda su mame i tate znali s čim su nam stvarali prvu muzičku svest...

A sad izazov: kada će se pred Beograđanima pokazati/dokazati najveći rivali benda "Spandau Ballet" – “momci” iz Birmingema "Duran Duran".

Tekst: Katarina Milovanović