Ostale fotografije

F2

Predlažemo

Nebojša Babić je rođen u Beogradu 1968. godine. Član je Ulupuds-a od 1997. godine, a od 2004. godine i USUF-a i PPof-E. Kontinuirano izlaže u zemlji i inostranstvu. 

Sarađuje sa ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama, izdavačkim kućama i mnogim reklamnim agencijama. Dao je veliki doprinos realizaciji različitih projekata za Unesco i Unicef. Značajno mesto u dijapazonu njegovog rada pripada segmentu "industrijske" fotografije, kao i projektima realizovanim za aktuelnu muzičku scenu. 

Jedan je od vodećih autora fotografije u zemlji, dobitnik raznih nagrada, Velike nagrade Majskog salona 2005. godine, nagrade Pantene Beauty Awards za najboljeg modnog fotografa Srbije i Crne Gore 2002. i 2004. godine. Radovi Nebojše Babića se čuvaju u zbirci Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Predstavnik je jednog segmenta naše umetnosti danas. www.babic.cc 

Godine 1998. osnovao je “Orange Studio”, kreativni studio za primenjenu fotografiju i vizuelne komunikacije. 

Godine 2004. osnovao je O3ONE, multimedijalni umetnički projekat, prvi takve vrste u zemlji. Projekat O3ONE obuhvata umetnički program kojim se istražuju tokovi savremene umetnosti u svetu i kod nas. 

babic@orange.rs 


2F

Pred nama su fotografije Nebojše Babića nastale tokom njegovog desetodnevnog boravka u Japanu, aprila meseca 2008. godine. Reč je o umetniku koji ume da ugleda, gleda i «zabeleži» svet oko sebe. Ti zapisi tako postaju istinski podstrek proširenju mentalne geografije svakog posmatrača. 

Odnosi geografije, topografije i imaginarnog u tom prostoru nisu uvek očigledni, zato se Babić odlučio da i samom postavkom napravi razliku između savršene očiglednosti veštačkog i simulacije emocija (gornji nivo galerije Progres) i sveta ideja, građenja, vere i misaone tišine (donji nivo galerije Progres). 

Kombinacijom više vremenskih nivoa, Babić nas uvodi u jedan novi prostor razmišljanja, govora i delovanja : sadašnjost (kretanje umetnika-putnika, susreti, lica-portreti, arhitektura, novi prostori...); prošlost (citati iz kulturne tradicije Japana: hram, Buda, molitva...); budućnost (2 F – kao diskretne kritičke aluzije na kraju putovanja, izražene duhovnim terminima : 2Faces, 2Friends, 2Floors, 2Much differences ...). 

Tu je u stvari reč o čvrstoj vezi znakova, koje neki ljudi ne bi ni primetili, dok ih Babić sa lakoćom opisuje i stavlja u odgovarajuće okvire (života). To su podaci za iščitavanje kulturnih procesa u Japanu . 

U tom neuhvatljivo brzom ritmu u kome su nastale ove fotografije, umetnik nas dovodi do krajnjeg modaliteta odnosa, koje je sam nazvao 2F. Reč je o dva znaka, koja sadejstvuju međusobno, sa istovetnim, ali i sa drugačijim znakovima, da bi iz novonastale MREŽE PODATAKA , razotkrili pred licem posmatrača umetnikovu opčinjenost Japanom. Želja da njegova misao ovlada ovim tako drugačijim načinom života, oseća se u svim slojevima njegovih fotografija, koje tako postaju skice i nagoveštaji onoga kako bi trebalo da izgleda život uopšte. 

Oni koji veruju da je i «sam život jedno putovanje», kao i da «put poetske misli vodi na Istok», prepoznaju u Babićevim 2F fotografijama poruku da se ka ostvarenju «našeg mogućeg», ne smemo nigde trajno usidriti, pa ni na Balkanu.

Marta Vukotić Lazar
April, 2008.