Ostale fotografije

Izložba slika

Zoran Jovanović Dobrotinrođen  je 1942. godine u Dobrotinu. Srednju umetničku školu završio je 1964. godine u Nišu. Akademiju za primenjenu umetnost završio je 1970. godine u Beogradu, a postdiplomske studije 1972. godine, takođe u Beogradu. Član je ULUS-a od 1970. godine. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini ( sada u Zvečanu ).

Učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija, simpozijuma i kongresa u zemlji i inostranstvu. Izlagao je na više od 300 kolektivnih izložbi, a samostalno je izlagao 28 puta (izložbe slika, crteža i grafika). Za svoj rad je dobio 30 najznačajnijih nagrada. Dela mu se nalaze u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama kod nas i u svetu. Takođe je boravio na studijskim putovanjima i usavršavanju u Francuskoj-Parizu, Engleskoj- Londonu, Švajcarskoj- Cirihu, Italiji i Grčkoj. 
E-mail: dobrotin@eunet.yu 

In medias res

Slikar Zoran Jovanović Dobrotin je likovni hedonist. Veliki je znalac likovnog jezika i uživa u njemu, toliko da je postao osnovna tema njegovog iskazivanja, istovremeno i sredstvo kojim se izražava. Autor se podjednako nomadski kreće kroz motive, kao i jezičke pristupe kojima ih obrađuje. Glavni kvalitet za koji se zalaže jeste ostvarivanje otvorenosti za različita iščitavanja likovnih konstituenata. Njemu je motiv tek povod za ozbiljnu igru oblicima, bojama, fakturom i teksturom sve dok postoje resursi čulnih i mentalnih zadovoljstava. Takav koncept blizak je modernističkom pesništvu s polovine 20 veka u kome je začeta kasnije priznata i opšteprihvaćena teorija otvorenosti umetničkog dela. Dobrotin istrajava na uverenju o izlišnosti ilustrativne narativnosti budući da sama pikturalnost ima dovoljno potencijala za veliku slikarsku priču. Stoga, ovaj slikar i ne pokušava da uvede slikarstvo u potčinjenu poziciju za iskazivanja pridodatih ideja i onih zahteva i poruka koje ne dolaze iz strukture samog medija. Dobrotin se kroz likovni jezik slobodno kreće i uzima iz njega ono što mu trenutno odgovara kao iz otvorene knjige istorije umetnosti, ali to ne znači da ne poseduje vlastiti plastički sklop po kome se prepoznaje autentičnost njegovog slikarskog rukopisa. Svestan je zahtevnosti parabole pozicija biti svačiji, a ostati svoj. 
(...)
Još pre dvadeset godina, Jovanović se javlja kao slikar aktivizma, naglašene ekspresije, automatizma, težeći da u sebi i na platnu pomiri slobodne likovne igre sa ozbiljnim zakonomernostima egzistencije ljudskog bića. Dobrotin u novim radovima na neobičan način sinhronizuje senzibilitet koji u slikarstvu traži žestinu, emociju, subjektivno iskustvo, a nudi sintagmu o nesalomljivoj volji za slikarstvom koje nije pitanje medija, već pitanje čovekovog stvaralačkog akta, njegovog opstanka i njegove istorije. (Natalija Cerović )