Ostale fotografije

XIX Salon arhitekture

Predlažemo

XIX salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti pod nazivom Spontani tokovi ( lokalno – regionalno – globalno) predstavlja najveću i najznačajniju godišnju smotru savremene arhitekture u Srbiji, koja ima veliki ugled kako u samoj struci tako i u široj javnosti. 

Ovogodišnja izložba predstavlja pregled najnovije domaće arhitektonske produkcije za poslednjih godinu dana u svim oblastima (arhitektura, enterijer, urbanizam, publicistika, konkursi). Biće prikazano preko stotinu radova, više stotina autora različitih generacija.

Prateći program će se sastojati od manjih izložbi, radionica i okruglih stolova.

Žiri Salona u sastavu: Vlada Slavica, predsednik, Gordana Kovačević, Anamarija Kovenc Vujić, Lazar Kuzmanov, Aleksandar Rodić, dodeliće Grand Prix i ostala priznanja na otvaranju Salona.

Prošlogodišnji Grand prix 28. salona arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, dobio je Aleksandar D. Rodić za revitalizaciju Beton hale na Savskom pristaništu.

Muzej primenjene umetnosti i ovog proleća tradicionalno organizuje Salon arhitekture, najznačajniju izložbu domaćih ostvarenja iz oblasti arhitekture. Ovogodišnja izložba predstavlja pregled najnovije produkcije, za poslednjih godinu dana, u različitim oblastima (arhitektura, enterijer, urbanizam, publicistika, konkursi).

Spontani tokovi (lokalno – regionalno – globalno) je moto 29. Salona arhitekture koji odražava nameru da se izrazi upitanost kako se mnogobrojne dileme prisutne u globalističkoj arhitektonskoj misli i praksi reflektuju na arhitekturu naše sredine. Ovim naslovom hteli smo da naglasimo uticaj globalne kulturološke situacije na regionalno i lokalno okruženje kao i načine kako se ona prelama u arhitektonskoj praksi, odnosno, gde se preklapaju žižne tačke interakcija.

Na ovogodišnjem 29. Salonu arhitekture od preko 200 radova, koliko je konkurisalo za izlaganje, izabrano je oko 160. Pred nama su realizovani objekti, projekti, urbanističke studije, publikacije. Na osnovu izloženih radova može se formirati jasnija slika o "alhemiji" srpske arhitekture, ali i o "alhemiji" srpskog društva. Suočeni smo sa produkcijom koja se bazira na uticaju progresivnih spoljnih tendencija, a realno je generisana unutrašnjim stanjem društva. Očigledno je da su arhitekti odlično informisani i da stvaraju, inspirisani svetskim arhitektonskim trendovima, što potkrepljuje i nekolicina radova autora iz inostranstva.