- Džez je umetnost i kao takva ne podleže zakonima mode - izjavio za naš portal Džošua Redman, jedan od najinteresantnijih džez muzičara današnjice

Iako umoran od iscrpljujuće evropske turneje, poznati saksofonista odvojio je vreme da se obrati novinarima u beogradskom hotelu "Interkontinental" uoči koncerta, čiji je sponzor Telekom Srbija.

Na pitanje novinara kako vidi budućnost džez muzike, Redman je objasnio da "usponi i padovi" popularnosti ove muzike nisu nikakav realni pokazatelj stvarnog stanja stvari. Iako mu je jasno da više neće doživeti globalnu popularnost kao u doba sving ere, nesmanjeno interesovanje i iskrena posvećenost novih generacija izvanrednih muzičara širom sveta za njega su dokaz da džez ima sjajnu budućnost.

Organizatori, kao i Redman, nisu krili zadovoljstvo što su pregovori, započeti tokom leta, urodili plodom i što beogradska publika ima priliku da upozna ovog izuzetnog muzičara i novi materijal koji ovom turnejom promoviše. Naime, Redman je u aprilu objavio album "Back East", na kome se odlučio za izuzetno tešku i zahtevnu formaciju trija.

Od kada je početkom devedesetih krenuo da osvaja svetsku džez scenu, nametnuvši se kao jedan od najsjajnijih saksofonista današnjice, Redman je snimio deset albuma s različitim postavama. Ali, kako sam kaže, muziciranje u triju, samo uz kontrabas i bubnjeve, predstavlja najveći izazov za džez muzičara i zahteva svojevrsnu muzičku zrelost. Koncept trija bez harmonskog instrumenta muzičaru daje veliku slobodu, ali i mnogo veću odgovornost, jer solista mora da preuzme na sebe sve aspekte svirke i sadržajno nadomesti nedostatak harmonske pratnje.

Džošua, koga smatraju jednim od najfluentnijih improvizatora modernog džeza, ne krije da je ovakav smeo koncept preuzeo od svog uzora, velikana Sonija Rolinsa, koji je još '57. godine na albumu "Way Out West" odbacio harmonski instrument. Najnoviji Redmanov projekat, duhovito aludirajući na ovo istorijsko Rolinsovo izdanje, direktni je nastavak ovakvog muzičkog koncepta. No, Redman ide i dalje - "Istok" za njega nije samo podsećanje na muzičku revoluciju pedesetih i svojevrsne korene u džez tradiciji Njujorka i Bostona, već i istraživanje muzičkog nasleđa Azije.

Na albumu, Redman je obradio i Šorterov "Indian Song", kao i Koltrejnovu numeru "India", dok je jednu svoju autorsku kompoziciju nazvao "Indonesia". Pored poznatih saksofonista Džoa Lovana I Krisa Čika, na snimanju albuma "Back East" , baš u "Indiji", gostovao je i Džošuin otac, saksofonista Djui Redman, poznat kao pripadnik američke avangardne džez scene okupljene oko Orneta Koulmena. Samo nekoliko nedelja kasnije Djui Redman je preminuo, te je igrom sudbine njegov poslednji snimak zabeležen baš na projektu njegovog sina.

Na materijalu "Back East" Džošuu prate tri različita "bubanj-bas" para, dok je za ovu evropsku turneju izbor pao na kontrabasistu Rubena Rodžersa i bubnjara Gregorija Hačinsona, koga je beogradska publika upoznala sa Dajanom Rivs 2006. godine. Interesantno je napomenuti da ovaj izvanredni bubnjar sarađuje s našim gitaristom Raletom Mićićem, s kojim je u Njujorku snimio album "Srbija".

Redman kaže da je osnov njihovog muziciranja kreativna interakcija i da ništa nije unapred dogovoreno, čak ni izbor kompozicija. U duhu džez muzike i improvizacije kao njene suštine, cilj koncerta nije samo promocija novog albuma, već i spontano stvaranje muzike koja je i za same muzičare uvek novo iskustvo i neponovljiv umetnički doživljaj.


Ljiljana Sađil