U restoranu koji je prilično "fensi" i kome možete naručiti sve i svašta, nakon nepoznatog broja godina probao sam ceđeni Orange Juice. Znam da ću mnogima delovati jadno dok ovo pričam, ali šta je tu je. U zadnjih nekoliko meseci forsiram Orange Juice i uglavnom dobijam kemiju. U ovom restoranu koji se nalazi u sklopu prilično luksuznog tržnog centra, naručio sam po ko zna koji put, orange juice i dobio nešto čemu se nisam nadao. Mislim... mogu ja sad da ga iscedim kod kuće, i treba da kupim cedilicu i pomorandže u Maksiju, i da se prošetam itd itd, ali ovako nenadano - bilo je neverovatno, dok sam ga pio stalno sam imao uslovni refleks da zagrizem, no nije se imalo što zagristi. Bilo je tečno, ukusno i puno onih pomorandžinih žila. Znam da se ne treba navikavati na čulna zadovoljstva i da ne treba verovati zdravom razumu, ali ovo iskustvo baca senku na moj prethodni blog. Inače cela Amerika je takva, okupana zdravim razumom i ispolirana čulnošću.